.. ni na nebu ni na zemlji...

Dobrodošli na moj blog


20.11.2009.

.. ne mogu...

.. ne mogu i ne mogu...

ne mogu brak sa nekim koga ne volim...

makar mi on mogao sve moje probleme reshiti...

sve je hteo...

i da mi plati dugove..

i da me vodi da zivimo na kanarima..

i mene i moju decu..

i da mi pomogne u poslu...

tamo da radim i da stanem na noge...

ali...

ja ne mogu..:((((((

ne volim ga...

ne svidja mi se chak...

ok je ali samo kao prijatelj...

nishta vishe od toga...

nisam mu dala ni da me dodirne

ni da me poljubi...

a on je hteo da me ozeni...

chudni su ovi mushkarci

shto im vishe nedash

vishe te cene...

ma nek se nose...

ne zelim nikoga u mom zivotu uopshte

za narednih 100 godina ne zelim...

ne zelim sex...

ne zelim neznost...

ne zelim ljubav... nishta bash...

zelim samo da se posvetim deci mojoj

i poslu...

i da stanem na noge shto je pre moguce...

i kunem se ili me nece biti

ili cu stati na noge i to sama

hvala na svemu dragi moj dnevniche..

06.11.2009.

.. ipak se okrece...:))))

... od stranica ovog net prostranstva...

lansirala sam se in real life... suochavajuci se sa mojom problematikom.. i reshavanjem iste..

korak po korak... sada je pravo vreme za to...

s obzirom da me dotichni krelac stopirao u trenu kad sam mogla da uspem

i da sa svojom firmom napravim boom...

da mi je presekao sve mogucnosti i zvore dodatnih prihoda

kao i kreditiranje uz dobre biznis planove i uslove...

ostala sam bez kola...

svashta neshto...

u trenu mi je bilo da nevidim izlaz..

znala sam shta mi treba... ali nisam videla kako to da ostvarim..

danima ... mesecima... mozgala sam...

kako doci do sredstava za rad.. plus blokade zbog bezizlazne situacije u kojoj sam bila...

u debelom minusu... chinilo mi se beskonachnom...

a necu da budem sponzorusha...

zaebato brate... zaebato...

............................................................................................................................................................................

kazesh tajchi da imash glavu.. da si pametna bez obzira shto si sebata ovako gadno...

ok... hajde da vidimo... dokazi to na delu...

kako?

opet silno mozganje.. do reshenja situacije u glavi...

............................................................................................................................................................................

sinula mi je ideja...

ponudila sam da mi dvojica momaka obezbede posao glavnog dizajnera u

extremno jakoj firmi ovde u cha.. pa bi i oni prosperirali sa tim...

nisu bili bash efikasni...

onda sam drugoj firmi najachoj u mom gradu

chijeg direktora sam odlichno znala jer sam na pochetku svoje karijere radila za njegov

dizajn studio i zna kako sam tada radila, pre nekih 8 godina...

nazvala sam ga i pitala da li mu treba dizajner...

rekao je da je pre mesec dana zaposlio dizajnera dva..

nisam odustala... pitala sam ga da nadje vremena za mene da mu se predstavim

koliko sam napredovala u poslu...

danas je bio razgovor... moja lichna prezentacija...

i...

sklopili smo dogovor...

od ponedeljka pochinjem da radim kao komercijalista..  koji ce davati predloge i nacrte

za dizajn.. dobijam auto.. i odlichne uslove za radi usavrshavanje i napredovanje...

konachno... da neshto krene u onom smeru u kome je trebalo...

pravo je vreme za velike stvari u mom zivotu...

......................................................................................................................................................................

klupko konachno pochinje da se okrece unapred...

znam... trebace mi jako mnogo rada i jako mnogo dokazivanja...

moje ideje su mu se jako svidele i vec sam dobila zadatak i projekat da uradim do ponedeljka..

ovo je moje vreme...

04.11.2009.

.. u eteru...

.. rekla - uradila...

zelja mi je da pobedim sve svoje strahove..

jedan po jedan...

a imam ih mnogo.. poprilichno mnogo...

.. a zelje velike.. josh vece...

.. mogucnosti dosta velike - jako sputane strahovima...

elem..

"jedan po jedan rekoh" i pocheh to da radim...

..................

prekjuche

bila mi je zakazana audicija za voditelja radio emisije...

treba mi dodatni posao da bih se izvukla iz ovoga gde se nalazim

i posao voditelja mi je u tom trenutku kada sam za njega chula

bio neshto shto deo mojih razmishljanja mogao iz razmishljanja postaviti u realnost...

okrenula sam broj,

naravno iz prve nisam dobila.. posle par pokushaja i pauza sa razmishljanjem

da li cu ja to uspeti?.. pa shta ja znam o poslu voditelja?...

i praznine protkane razmishljanjima prekinuo je glas sa druge strane zice:

" radio izvolite..."

zakazali smo razgovor, dobila sam instrukciju shta njima u stvari treba...

trazili su voditelja koji bi napravio autorsku emisiju koja bi se emitovala 4 puta mesechno...

pomislih:

"idealno.. ostaje mi vremena da radim sve druge stvari koje sam zamislila...

a opet dodatne finansije.. ali.. josh bolje..

otvara mi se mogucnost da kazem ono shto zelim... da pricham o problematikama koje su

aktuelne ne samo meni.. vec mnogim ljudima slichnim meni... idealna prilika da se chuje

moj glas.. da nateram ljude da reaguju.. pozitivno.. negativno.. nije bitno... ali da reaguju..

ali.. ovo je mali grad.. ne zelim da moja razmishljanja i izrazavanje budu sputani mojim

razmishljanjem ko ce me sve slushati.. hmmmm.. puno stvari za obratiti paznju...

problematika smisliti o chemu ce biti rechi u toj emisiji.. kao i odabrati odgovarajucu muziku

koja ce pratiti svojim tekstovima fabulu radnje.. ok.. nije problem...

ionako mi ovaj mozak razmishlja isuvishe chesto isuvishe mnogo..

shto rekao moj dragi prijatelj kamy... devica.. u horoskopu naravno;)))

device razmishljaju isuvishe isuvishe analiziraju, i od silnog razmishljanja ne reaguju..

tek kad preseche svoja razmishljanja devica je sposobna da neshto stvarno uradi u zivotu..

tako i ja..

.......................................................................

tokom vikenda su bila razmishljanja prikupljanje tematike, tipa hocu - necu...

ponedeljak.. 3 sata pre zakazanog snimanja.. nishta konkretno gotovo.. brdo toga..

a ja josh nisam sigurna  shta.. i onda pochinje..

tako lako..

kao dlanom o dlan.. ideja je dobijala obrise.. a onda i viziju..

nastala je voditeljka: Viktorija..

zashto Viktorija?... sinonim pobede... izborim li se sa svim ovim i pobedim li..

vishe nikada necu posumnjati u sebe.. ni ko sam ni shta sam... ni gde sam.. ogromna pobeda.

nazive autorske emisije :Izbori..

ne.. ovde nece biti rechi o politichkim izborima.. ovde je rech o onim izborima i onim

zivotnim raskrsnicama na kojima se stalno nalazimo na ovom putu zivota...

tema prve emisije: Prevara...

aktuelna tematika 20.veka.. mushko -zenski odnosi..

zashto to rade zene, zashto mushkarci..

znaci... i kako ih prepoznati...

i zavrshnica..

pre nego shto krenete da trazite srecu, pogledajte dobro mozda ste vec sretni

jer, sreca je mala, i neupadljiva i samo retki je znaju prepoznati...

..............................

znak tonca...

emisija je gotova...

osmeh na mom licu...

"izgubila sam nevinost;))).. bilo mi je prvi put.. i bilo je odlichno:)))))"

.. mislim, greshaka je bilo.. doza stegnutog glasa...

dragi felikse hvala ti na sugestijama za nastup... ali da budem iskrena..

valjda od silnog adrenalina koji mi je udario u glavu skoro sve sam zaboravila..

..........................

razgovor sa toncem, voditeljkom i vlasnicom radija...

da od nas desetak u uzi izbor smo ushle ja i jedna devojka..

ko ce ostati znacemo za 10. tak dana

ali.. moja ideja im se izuzetno svidela.. jer je odlichna za kontakt emisije..

i pobudjuje ljude na reagovanje..

sve u svemu... zadovoljna sam..

za prvi put jako zadovoljna.. a nije ni bolelo;))))

..........................

strahovi...

nashi strahovi...

da li nas paralishu oni ili kolichina adrenalina koja nastaje u tom trenutku?..

adrenalin... osecaj bolji nego najbolji sex...

raditi ono shto volish.. postici uspeh u tome.. biti zadovoljan sobom...

jako jako dobar filing...:)))))

..............................

sad razmishljam...

ovim sam se pokrenula sa mrtve tachke...

na kojoj sam jako dugo bila...

ako ne shvatim shta su mi ciljevi u zivotu...

nikada ih necu moci ostvariti...

sve shto mi se desilo zadnjih godina...

omelo mi je moj zivotni put..

kao sneg kada napada i zamete ti tragove... izgubish pojam odakle si doshao..

ne vidish kuda idesh.. postoji samo mesto gde si...

ali odakle ne znash kuda da podjesh.. zavejana u snegu..

bila sam...

polako crno - sivi dani dobijaju boje...

sada postoje nijanse sive i bele...

ne mogu reci da josh imaju prave boje koje im nedostaju..

ali...

polako se izoshtravaju slike...

imam ideju za jednu od stvari koju sam zelela ... mogucnost da kazem ono shto mislim..

mogucnost da probudim druge na razmishljanje...

i svidja mi se to...

..................

polako se aktiviram...

i onaj poziv od prijatelja koji josh od letos imam da napravimo emisiju

o ovome shto radim.. paralela dizajna i slikanja.. koji je ostao tada otvoren u vazduhu...

jer mi se poziv javio u najgorem mogucem trenutku kada nisam bila u stanju da zivim...

a kamo li da razmishljam... i koji sam odlozila za neka "bolja vremena"

u prevodu neku "bolju mene"... i to cu da realizujem...

to mi je odlichna besplatna reklama... pa u poslu sam xafsinga...

a prvo i osnovno je izreklamirati sebe.. svoj posao...

da bi mogao druge zastupati...

.............................

i da...

razmishljam...

moji strahovi...

od proshlog leta pochela sam se suochavati sa njima.. i pobedjivati ih..

jedan po jedan...

na razmishljanje me naveo jedan stari film koji sam gledala u to vreme...

o mushkarcu koji je poginuo u saobracajnoj nesreci.. i nakon toga je doshao na nebo..

tamo svakoga ko bi doshao sachekao bi njegov advokat... naime,

u zavisnosti od zivota kakav su vodili, koliko bili ispravni ili greshili ljudi su dobijali odredjeni

broj dana za odbranu, imali su sa druge strane tuzioca sa trece porotu od tri chlana

koja je odluchivala na osnovu kratkih sekvenci iz zivota te osobe, da li ce se vratitit na zemlju,

otici u pakao ili u sledeci vishi nivo.. gledajuci njega, glavnog glumca kako mu pushtaju

njegov sopstveni zivot da gleda iz ugla posmatracha.. i da vidi koliko je pogreshnih stvari

uradio u svom zivotu.. svaku dobru stvar na kraju bi zeznuo.. svuda gde bi ispao chovek

na kraju bi ispao nechovek..

postavila sam se na njegovo mesto... i pomislila " ovako bi izgledao i moj zivot,

kada tamo jednog dana dodjem.."

poenta filma je da chovek kroz zivot mora da nauchi da pobedjuje svoje strahove..

i neide linijom manjeg otpora... da samo tako moze postati ono shto zaista jeste..

i samo tako moze biti ponosan na sebe jednoga dana kada bude star i ofucan...

kada mu bude trebala pegla da se "ispegla" kad sebe pogleda u ogledalo onako

bez ichega na sebi;))))

...................................

i tada sam pochela...

da pobedjujem strahove...

12 godina sam imala polozeno a nisam znala da vozim.. niti sedala za volan..

onda sam reshila da pobedim sebe.. i za dva meseca nauchila da vozim...

sada to radim bolje od mnogih mushkaraca.. brat me zove shumaher ili flojd;)))

srecom, nisam nikoga "pokupila" na ulici:))))

.................................

drugi strah..

plivanje..

kao mala u chetvrtom osnovne sam se davila..

dozivela iskustvo bliskog pogleda na smrt... i "gledati sebe iz vazduha"...

svesnosti da cu "umreti" bez gushenja, bez panike.. i onda odjednom glasa da mi nije vreme

i onda sam pochela da plivam, isplivala na povrshinu i doplivala do obale..

ja koja nisam ni znala da plivam sve sa glavom u vodi...dok nisam dotakla dno obale i tada

se uspravila.. sve to je na ivici reke gledala moja sestra inache moja vrshnjakinja

kojoj je u glavi bila samo misao:

"kako da se vratim kuci i kazem tvojima da si se udavila?"

ali... ne deshavaju se stvari kada hocemo ili necemo.. vec kada nam je

"doshlo vreme za to.."

ali...

od tada vishe nikada nisam se usudila da plivam..

glava potopljena u vodi.. neka hvala.. nije bilo za mene..

sve do skoro.. kada sam sebi zadala zadatak da pobedim svoje strahove...

jedan po jedan...

.................

lista je podugachka...

ali...

boze moj...

imam dovoljno vremena...

jedan po jedan...

najbitnije je da sam ponovo krenula sa mrtve tachke...

01.11.2009.

..xxxl...

..chemu to vodi?...

.. ovaj put nije bitno...

.. svejedno je...

.. ne zelim da volim...

.. ne zelim da se vezujem..

.. ne zelim da se zaljubljujem...

.. niko od onih koje sam upoznala nisu vredni toga...

... niko mi ne pruza ono shto mi treba da bih za nekog bila vezana...

.. sveukupno zajedno ne dodju ni kao jedan prosechan tip shto pruza nekoj devojci...

.. zato...

ostajem svoja..

.. ostajem slobodna...

oni su tu samo radi mene...

radi mog zadovoljstva...

kada mi trebaju.. kako mi trebaju...

.. uchim da naredjujem...

uchim da zavodim...

.. uchim da im udovoljavam...

... kurva i svetica...

.. po potrebi..

..................................................................................................................................................................................

vreme organizujem onako kako meni treba...

.. od sada pre podne necu se ukljuchivati na net...

net mogu ostaviti za ukljuchenje u vechernjim chasovima...

kad obaveze svedem na minimum...

.. kad hocu malo da se zabavim...

opustim...

a neizlazim iz kuce ....

............................................................................................................................................................................

hocu maximalno da se aktiviram na svim poljima...

i naravno da vidim da maximalno zaradjujem...

znam okvirno shta hocu i shta mi treba...

ali moram bolje da se organizujem...

malo vremena imam za onoliko obaveza koje sam sebi zacrtala...

prvi korak...

intervju za rad na radio stanici...

intervju zadatak mi je da osmislim kratku emisiju od pola sata trajanja

i sutra da odem u studio da snimimo pilot emisiju...

na osnovu toga oni ce birati koga ce primiti za rad..

oduvek mi je bila zelja da se oporobam u tome...

radio.. tv.. mediji...

smatram da imam toliko toga da kazem..

da pitam.. da diskutujem... da zainteresujem i ukljuchim ljude da razmishljaju...

da ih zavrtim... da budem shokantna...

vec imam okvirnu ideju kako ce to izgledati...

ja sam uvek puna ideja...

moj pseudonim bi bio : Viktorija

naziv emisije Izbori ( choises)

koja bi se odnosila na mogucnosti izbora u zivotu, u kojoj bi bile ukljuchene sve moguce

tematike i problematike zivota koje se deshavaju nama obichnim smrtnicima,

neshto poput kolumne cary bredsho iz sex i grad...

.....................

sledece...

slika na zidu koja me cheka...

pocheta do pola zavrshena 1.5x1m

da je zavrshim za izlozbu kolektivnu slikarskog udruzenja Estete chiji sam chlan...

...................

sledece...

da napishem knjigu..

shokantnu knjigu vezanu za net iskustva

moja.. i ona koja sam chula..

ljude... da priblizim net prostoru...

jer je net za obichne smrtnike

kao ona druga strana alisi u zemlji iza ogledala...

...................

sledece...

uchlanila sam se u jednu stranku..

prihvatili su me kao odbornika...

sad treba da napishem plan rada

kao i da prikupim potpise...

s tim shto se razmishljam

da se okrenem nekoj od jachih stranki ovde u cha

da se tu uchlanim

zelim da se borim za zene i zenska prava

u ovoj ebenoj zemlji u kojoj sam rodjena

i koja bi trebala da je mnog lepsha i bolja

za ljude narochito zene koje zive u njoj...

...........................................................................................................................................................................

preko sedmice hocu samo rad red i disciplinu....

zasr..... *(cenzurisano) sam samo tako...

sad iz toga moram da se vadim kako znam i umem..

potencijal sam ogroman...

ovako mala zena ako se samo pravilno fokusira

izuzetno mnogo moze i sposobna je da postigne...

jedan vikend je za decu kada su mi tu..

drugi vikend je za mene kako god budem zelela da ga zivim...

a hocu da ga zivim u fulu...

i hocu da zivim svaki dan kao da mi je poslednji...

jednog dana ce to i biti...

...........................................................................................................................................................................

sweet dreams tonight little sicret;))))))

shokantna tajno

31.10.2009.

.. petak je veche.. sedam u meche.. mozda ce vecheras neka da se opeche..;)))

...kad pomislih na petak

setih se odmah ove pesme aktuelne za vikend vechernje izlaske..

potaknuta na razmishljanje zbog bloga

koji je nichim izazvana a ochigledno mnogo razmishljajuci o meni i mom blogu

koji sam skoro napisala na online dnevniku

jedna meni inache simpatichna zenska osoba napisala i objavila na mom matichnom sajtu

gde sam "odrasla":)))

jutro me je dochekalo sa nekih 160 komentara vezano za moju "problematiku"

a njihova nagadjanja shta meni treba...

njihov zakljuchak je bio da meni treba dobar *****(cenzurisano;))))

razmishljala sam o tome shta je pisac time hteo da kaze...

i da li je i koliko u pravu...

rekoh sebi ne mogu to znati ... nikako da proverim .. nije mi se dalo...

shtono reko frit sexa ni od korova....

one shto bi postojala potencijalna mogucnost... oterala bih i pre nego se bilo shta desi..

vechito se pitajuci "shta nije uredu samnom"...

(mislim da ovo "shta nije uredu samnom" moram prestati da se pitam jer definitvo

ovo je jedno od onih pitanja na koje odgovor ne postoji.. postoje mogude varijante tipa:

a) mozda jesi normalna

b) mozda nisi normalna..

ali je chinjenichno stanje jedno

tu sam gde sam i iz ove koze se ne moze.. moram nauchiti da zivim sa ovom u sebi

( ovo se odnosi na moju dublerku viktoriju;))))naravno

.....................................................................................................................................................................

elem...

kako lutak s mislima kao po obichaju:)))

da se vratim na zadatu tematiku...

mozda je claire u pravu .. mozda nije...

znacu jedino ako proverim...

sa kim?  sve sam rasterala od sebe...

hmmmmm... mozda.. da, on...

drag je simpatichan dechko... dosta je uporan bio.. jako mi je teshko bilo da ga oteram od

sebe.. najuporniji.. iako sam i njega na kraju oterala...

ali hajde.. oprostice mi.. svi mi oproste ..:)))))

.............................................................................................................................................................................

doshao je pre mene...

sladak.. fin.. kulturan.. pametan jako... zanimljiv...

voli brzinu... volim je i ja.. radi jako puno i puno je postigao u zivotu iako je dosta mlad..

zna shta hoce u zivotu .. to i ostvaruje..

tip mushkarca kakve volim..

.............................................................................................................................................................................

veche provedeno u drugom gradu..

muzika.. tamnocrvene ruze koje najvishe volim.. dzentlmen...

celo veche mi je izuzetno prijalo sa njim...

kada smo se vracali promashio je skretanje ka meni..

rekoh zar veche nismo zavrshili?

osmehnuo se :

" ne, nismo.. naravno ako se slazesh.."

rekoh:

" shto da ne..."

u sebi pomislivshi: taman da proverim da li je clair-ina konstatacija bila tachna ili ne...

...........................................................................................................................................................................

shta dalje reci, rezija se zna...

glavni glumci: on i ja...

mesto deshavanja: hotelska soba

vreme deshavanja: ne znam bash tachno;)))

tok razgovora:

on: shta cesh ako se zaljubish u mene?

t: nemam nameru da se zaljubim u tebe

on: ja necu da te zenim, ali znam da te necu prevariti

t: ja ne garantujem da te necu prevariti, onda bi teorija da sam imala razlog zashto sam

upoznala prevaranta i nauchila shkolu, da bih dalje varala ljude njegovim sistemom

pala u vodu...

smeh:))))

t: a shta ako se ti zaljubish u mene?

on: onda cu te naci gde god da se pokushash sakriti..

...........................................................................................................................................................................

razrada:

t: ugasi svetlo volim u mraku...

svetlo se gasi.. kao na pozornici... spushtaju se zavese..

shta se deshavalo iza kulisa znaju samo glavni glumci...:))))

u svakom sluchaju bilo je jako dobro, prijalo je.... izuzetno...

da claire, prijalo je:))))

..........................................................................................................................................................................

ali, nije smisao zivota...

nakon svega bila sam zbunjena.. posle toliko vremena .. prvi...

osecaj zaista mi je zbunjujuci...

ne razumem se bash.. to je onaj deo o kom sam prichala koji treba da prestanem da

upraznjavam.. tj da pokusham da razumem sebe.. ionako mi ne ide...

drugi to da ni ne pokushavaju...;)))

mislim.. bezuspeshno je...

..........................................................................................................................................................................

vozili smo se kolima ka meni...

tishina.. ja prichalica nisam bila za prichu.. kada sam zbunjena cutim...

zelela sam da konachno prekinem krug u kom sam se vrtela.. prekinula sam... i to je ok..

osecaj je lep.. bilo je lepo... divno ... a shta mi onda fali?

da... znam..

postoji deo pre sexa... bio je savrshen..

pa sex... extra...

pa deo posle sexa... tu shkripi...

to je onaj deo kada shvatate gde ste i shta ste sa nekim...

da li ustanete brzo i obuchete se..

da li ostanete lezeci zagrljeni...

da li se okrenete na drugu stranu i odmah zaspite...

mogla sam imati sve shto sam zelela te vecheri od njega...

bio je charobni duh iz aladinove lampe koji mi je ispunjavao sve zelje...

mogla sam... a nisam....

iz prostog razloga jer tu tog trenutka nisam znala shta mi treba osim da zelim da idem kuci..

u kolima sam razmishljala:

prekinuti sada ili posle?...

ne znam da li cemo se videti vishe.. ili necemo.. jednostavno bilo je to veche..

bilo je lepo... zelela sam sve to...

ali buducnost?.. sa nekim... pored nekoga... ne to nisam zelela... to ne zelim...

samo zelim da postignem u zivotu sve svoje ciljeve koje sam zacrtala...

a mushkarci...

hmmmm... mushkarci...

o njima je najbolje ne razmishljati previshe..

ne uzimati ih previshe za ozbiljno...

samo kao neshto lepo kao stvar trenutka..

a buducnost...

ostavljam nekim tamo zaljubljenima...

koji ne hodaju po zemlji... vec po oblacima... i retko kad sidju medju nas obichne smrtnike...

ja biram da sam obichan smrtnik.. da ljubav ne postoji...

postoje samo glavni glumci.. vreme i mesto... radnja... ............................................................................................................................................................................

jer...

.. ljubav je samo krik pobune protiv praznog zivota...

 

28.10.2009.

.. cilj.. moj cilj...

.. probala sam sve...

... sve shto sam mislila da ce mi pomoci...

...sve da mi pomogne da prebolim to shto sam volela do bola.. a opet tako okrutno bila

prevarena zarad novca...

da.. probala sam sve...

klin se klinom izbija...

tako kazu...

zelela sam da ponovo nekoga volim...

bilo koga... kako god mi bilo... samo da zaboravim njega...

i da...

sharm mi je jacha strana..

da zavedem dok lupish dlanom o dlan..

da to mi bash ide od ruke...

ne zavodim da bih dokazivala sebi da mogu..

samo sam zelela da nekoga zavolim .. i da me neko zavoli..

da bih zaboravila... nishta drugo...

ali...

ne ide to tako...

ne ide to na silu...

bash zato shto nikoga od njih nisam volela dovoljno

chak nisam volela uopshte...

samo bih nalazila razloge za svadju...

za prekid... za razlaz...

u stvari... kad bolje razmislim.. trudila sam se logichki da koristim mozak..

da ne budem sa nekim zbog osecanja.. vec sa nekim od koga imam korist..

ko ce mi pomoci.. ne korist u bukvalnom smislu rechi..

ali mi je vishe muka i na vrh glave mi je mushkaraca koji mene iskorishcavaju

pre svega materijalno... ne mislim na sex...

tu smo isti.. koliko neko mene iskoristi za sex... toliko cu i ja njega... prosta rachunica...

elem... pricham o sexu... josh bi neko pomislio ova se rastura od istog...

a ja ni na pomolu ga nemam....

ni u dugorochnom predvidjanju...

...........................................................................................................................................................................

jedan.. drugi... treci.. peti... i tako redom...

niko nishta neznachi... nipremakome nishta ne osecam...

popijem kafu sa nekim... i tu je kraj...

svima nalazim mane...

niko nevalja...

stalno sam okruzena ljudima koji imaju ili novac ili polozaj ili moc...

ja od toga nemam nishta...

nishta od toga mi neznachi...

svi bi samnom neshto... ali ne zelim da me kupe...

nisam na prodaju...

odustajem i pre pochetka....

pre nego mi bilo ko pochne neshto znachiti...

ne znam do kada cu tako...

ali...

jednostavno vidim da...

ne mogu nikoga naci ... jer ja ne dozvoljavam nikome da mi se priblizi...

delic me upozna.. i na najmanju greshku zatvaram se u chauru...

i niko me ziv iz nje nemoze izvuci..

ne...

jer nezelim...

sad shvatam to...

chovek se zaljubljuje onda kada zeli da se zaljubi.. kad pusti ljubav da mu udje u srce...

a ja nezelim...

.............................................................................................................................................................................

jedino pozitivno u svemu ovome

je... da..

shta li je pozitivno?...

izgubila sam tok misli...

..............................................................................................................................................................................

jedan moj dragi prijatelj

malo me je digao iz ovakvih razmishljanja, a zna me jako dobro, za vecinu stvari

zna kako razmishljam i shta mi se deshavalo proteklih godina,

rekao mi je:

"... chuj, ti si dobra osoba

ti ne mozesh da neisplivash iz ovoga gde si..."

charobne rechi...

nakon ovih rechi.. tek sam videla trachak nade... trag svetla na kraju tunela...

i shvatila da sada polako dobijam viziju gde idem...

pre neki dan prichala sam sa jednim poznanikom

i on me tako u razgovoru pita:

".. a koji je tvoj cilj u zivotu?..."

zanemela sam...

nekada sam tako dobro znala shta mi je cilj...

i ka chemu idem...

sada sam kao na brodu bez kormilara...

izgubljena na puchini negde u oluji..

i ljuljam se... ljuljam... i mrak je.. i hladno je... tek poneka munja zapara nebo..

na tren ga osvetlivshi... ali... tren je suvishe kratak...

"i...?"

trgao me glas sagovornika..

".. i... nema i - rekoh...

da si me pre godinu - dve pitao shta mi je cilj

znala bih savrsheno dobro da ti odgovorim...

ali sada...

ja neznam shta mi je cilj..

niti zashto chinim to shto chinim...

svelo se da stvari radim jer moram...

na silu..

a to nisam ja..."

.........................................................................................................................................................................

poznanik mi je razjasnio pitanje koje me dugo muchilo...

".. shta to nije uredu samnom..."

znachi, nemam cilj...

moram ga pronaci...

moram shvatiti shta ja to zelim... shta hocu.. gde sam... gde zelim da budem...

da bih jednoga dana tamo i stigla...

ovako... vreme neumitno prolazi... ali uzalud...

a nisam se zato borila...

za to "uzalud"...

sve mora da ima smisao i svrhu... i razlog...

..............................................................................................................................................................................

.. samo jedna osoba mi je bila draza od ostalih.. koje sam srela na ovom svom putu

u zadnje vreme...

.. ali... nedovoljno...

.. da.. pogadjate... i nju sam oterala od sebe...

.. vidim da nisam spremna za vezu...

.. vidim da ne umem da se ponasham onako kako u vezi treba...

.. vidim da mogu jedino sama da budem...

.. ono shto mi je ta osoba i taj osecaj pomoglo da shvatim

to je shta trazim u mushkarcu.. i od mushkarca...

ceo zivot sam pristajala na kompromis.. birajuci da budem sa mushkarcima kojima ja trebam...

koji se bez mene osecaju bespomocni... sa takvima sam ostajala u vezi..

chuj, ja sam mama...

ja imam dvoje dece kojima treba da budem mama...

a ne da izigravam mamu matorim mushkarcima koji neznaju i nishta nisu sposobni sami da

urade do kraja... slabicima.. vechito sam se vezivala za slabice.. mozda je to moja podsvesna

zelja da nekom budem potrebna.. da neko nemoze bez mene.. da je ovistan o meni.. mozda

potreba da budem dominantna.. mozda jednostavno strah... strah da nisam dovoljno vredna

pravog mushkarca...

.. shvatila sam...

.. da bih sebe smatrala vrednom pravog mushkarca...

.. moram prvo shvatiti shta mi je cilj u zivotu..

onda to i ostvariti.. povratiti samopouzdanje... volju za zivotom... zivotnu radost...

..tek tada cu moci da nekoga imam pored sebe...

ne nekoga.. vec nekoga pravog...

jakog.. stabilnog... sposobnog mushkarca.. jacheg od mene.. da u njemu uvek nalazim

sigurnost i zashtitu.. dovoljno jakog da me ne drzi suvishe chvrsto... a da ja ipak nepozelim da

odem...

.. napred.. prema cilju...

19.10.2009.

.. sponzorusha... be or not to be that is the question..

.. odkada mi se izdeshavalo ovo sa prevarantom.. doshla sam na drugu prekretnicu zivota...

.. kada nekoga upoznam i pochnemo neku dublju prichu.. dodjemo do moje aktuelne tematike.. da sam prevarena i da se josh oporavljam od toga.. jer mislim da je fer da oni koji me upoznaju znaju zashto nisam bash sva u vinklu.. da bar malo imaju razumevanja za moje ispade i moju hirovitost.. jer nekad neznam da se nosim sa tim...

i shta se sad deshava?...

nailazim na drugu grupaciju mushkaraca.. koji bi rado da mi pomognu... suosecaju samnom...

shta sam sve u ponudi dobila za ovaj kratak vremenski period...

1. nudio mi je lokal i stan u njegovom gradu - protivusluga da ga chekam i budem mu tu kada sam mu potrebna.. da naravno da igramo zmurke

2.  lokal u bg-u u centru grada.. ali da provodim vishe vremena sa njim.. i sve ostalo sa njim

3. treci, ne manje drugachiji od njih.. nudio mi da otkupi moj dug a njegovi uterivachi da naplate prevarantu, a mene da vodi poshto je direktor jedne poznate firme, da me vodi na putovanja svuda po srbiji, da se stara o meni, inache ozenjen, zeleo je dugu vezu samnom, ali da mu ne remetim brak

4. ponuda bila je da ce taj cetvrti lik da ode sa njegovim uterivachima i da ga prebije i uzme novac, a da mi on uplati na rachun pokrije dugove koje imam zbog njega i da imam za troshak, da se stara o meni.. naravno zauzvrati jedemo zajedno kiki karamele....

........

i tako redom....

znam.. u ozbiljnom sam problemu.. jer zivkanja ne prestaju od onih kojima dugujem.. zbog kretena...

znam da bih reshila na ovaj nachin sve svoje probleme jednim udarcem... i stala na noge...

chak mi prijateljice kazu: zashto ne bi nashla sponzora?...

ovo se sve kosi sa mojim moralnim shvatanjima... to nisam ja...

po chemu bih bila bolja od prevaranta da postanem kao on?...

mogu da mu uzvratim udarac... isto nisko kao shto je on.. ljigavo...

mogu da stanem na noge ochas posla.. uz pomoc "zainteresovanih finansijera" spremnih na ulaganje u investiciju..

ali... ja sebe ne vidim kao "investiciju"..

ne... nisam ovako zamishljala svoj zivot...

nisam sebe videla ovde...

ko sam.. gde sam.. shta sam...

.......................................................................................................................................................................

otuda moja previranja i razmishljanja na aktuelnu tematiku...

problematiku ovoga drushtva...

bolesnog...

bolesni ljudi bolesnih umova... zele da nas povuku za sobom... zashto da ti strchish i budesh drugachiji.. umessto da se priklonish vecini...

............................................................................................................................................................................

jako me lomilo sve ovo...

tashko mi je.. bez daljnjeg...

ali.. ne zelim sebi da olakshavam na ovaj nachin...

ne zelim da me kupe.. ne zelim da se prodam...

ostajem ovakva kakva sam...

i znam...

glavom cu o zid...

neshto ce puci..

ili zid..

ili moja glava...

takav je zivot...

 

19.10.2009.

Diamont Courage

.. sedim za kompom po ko zna koji put u toku dana..

vishe nema vremena kada nisam za njim, chini mi se...

opasno ovisna o njemu...

chesto ni sama ne znam shta trazim tu gde jesam... i dosadno mi je .. i sve...

prazne priche sa praznim ljudima.. bezlichnim.. bez osecaja.. bez ichega...

kad chujem da nekom sam probudila neki osecaj chak i neznajuci kako meni ga bude zao..

pa ga odmah spustam na zemlju da ne bi patio bezveze...

jer ja ne mogu da mu pruzim ono shto zeli od mene...

i shto sam ja toliko za kompom?...

lazna iluzija... iluzija da je sve uredu - a nije...

strah da se uhvatim u koshtac sa zivotom...

strah da cu shvatiti... gde sam i shta sam.. i onda shvatiti da je to crno bez imalo belog...

strahovi... pojeshce me strahovi ako im se prepustim...

moram da se otrgnem... da im pobegnem...

..........................................................................................................................................................................

pijanstvo jednog zivota...

pijanstvo jedne dushe...

zaglupljenost...

zatupljenost...

ponekad mi smeta shto sam ovoliko oshtroumna...

vishe bih nekad volela da ne vidim stvari koje vidim.. da zazmurim na jedno oko...

da se smeshkam kao da nishta nije... tesheci se ma procice..

stak in the middle of.. something...

reciprocitet...

kad bih bila slonche dambo... suvishe malo sa suvishe velikim ushima... i znala da letim..

drugachiji od ostalih.... na kraju prihvacen..

na pochetku beshe rech...

..........................................................................................................................................................................

sivilo i ludilo...

volela bih da sam pahulja... neki kazu: " da se istopim na tvome dlanu"...

ja bih rekla: " samo da se istopim.."

.............................................................................................................................................................................

ne znam bash gde sam trenutno...

trazim sebe...

toliko kvaliteta...

sumo sumare onoga shto sam radila prethodnih godina u poslu... zadivljujuce izgleda videti koliko sam napredovala.. shta sve nauchila... mada josh mnogo imam da uchim...

ali ... po prvi put to me ne ispunjava...

a posao mi je bio sve...

nakon dece... sve...

za shta sam se borila... radila dan -  noc....

hmmmmmmmmm.....

slikam....

slike su mi jako zanimljive... i uvek bude dosta polemike.. i puno odushevljenja...

ali po prvi put... ni to me ne dotiche...

moj svet...

zatvoren izmedju chetiri zida...

zatvoren iza ochiju kada ih sklopim...

ne pushtam nikoga u njega...

ne pustam da mi se priblizi...

ne dozvoljavam greshke...

eliminishem...

kratko i brzo... bez suvishnih objashnjenja...

prekinuti... to je za mene dechja igra...

ostati... to je vec izazov...

izazov... za koji sada nisam spremna....

..............................................................................................................................................................................

ko sam .. gde sam... i shta sam...

po prvi put NEMAM POJMA... ali stvarno NEMAM POJMA....

znam shta znam... secam se kao kroz maglu shta sam zelela...

chemu sam stremila... ali odjednom... to kao da vishe nisu moje zelje... ovo kao da nisu moje misli.. moj zivot kao da nije moj zivot...

nauchila sam da budem hladna i ledena....

sasechem u korenu... sve... bez pardona...

kako je unutra.. to niko ne vidi...

............................................................................................................................................................................

melanholija....

............................................................................................................................................................................

toplota se shiri po sobi... prodire u svaki kutak i najskriveniji moje sobe... radne sobe.. kancelarije... najdraze prostorije iz koje ne izlazim... tu sam kao svoja na svome..

vrtim se na koznoj fotelji u krug... vrti mi se u glavi.. blago... promichu slike moga zivota.. smenjuju se.. isto u krug.. ceo zivot ringishpil..

zaustavim se... slike se polako zaustavljaju.. gledam kroz prozor.. sumorno tmurno nebo... plachljiva kisha sliva se iz oblaka.. kako mi prija kad neko drugi plache umesto mene...

.................................................................................................................................................................................

euforija...

..............................................................................................................................................................................

vrtim se u mestu...

sve igra u meni... igraju misli.. igra mashta... kao chigra... kao puma... gipka.. spremna na skok.. na plen... zavodim... odvodim u raj.. u mislima... igra mislima za mene je kao dechja igra... obecavati.. a ne davati nishta... uchila sam od profesionalaca.. a dobar sam uchenik.. najbolji...

ocharam.. na dan dva... vec nakon toga muka mi je od igre.. gubim interes.. volju... postajem ledena santa... ono shto u sebi i jesam... kamen... produzi dalje...

jedan drugi treci.. chetvrti .. peti.. i niko nishta ne znachi... zavedesh pa ostavish.. i chemu ta glupava igra... vishe mi nema char... ne ispunjava... ali.. morala sam nauchiti... morala sam skuziti... protivnika najbolje savladash.. kad udjesh mu u misli... kada postanesh on... prepustish se... igri... tek onda skapirash... zashto... shta .. kako.. zashto si pala na igru.. shta igra znachi.. shta dobijash.. i shta gubish... svi su dobitnici... a opet svi gube...

..............................................................................................................................................................................

jedan kao nijedan...

mogao mi je neshto znachiti.. mogao a nije...

trazim perfekciju.. nepristajem na manje.. a znam da niko nije savrshen.. nisam ni ja...

mozda jednostavno sebi nedam da mi bude stalo do nekoga...

nedozvoljavam nikome da mi se priblizi...

svakoga ko ima tu nameru zbunim... okrenem u krug.. zavrtim u sopstvenim mislima.. i kazem idi.. u suprotnom pravcu od mene...

jedno sam samo shvatila...

da mi treba neko jak... dovoljno jak ... jachi od mene...

ko ce znati da stane na put mojim igrama... da ukapira... da sam ja samo jedno veliko dete.. koje se igra.. ko zmuri sada.. a ko se krije... igrajmo se... jednu ozbiljnu neozbiljnu igru.. igrajmo se... ali celi zivot... volim da se igram... samo josh ne naidjoh na dostojnog protivnika... koji zna shta.. koji zna kako... a opet.. da me svojom figurom natkriljuje.. zashtitnichki.. mazi i pazi... da me niko ne slomi.. ne povredi.. da mi ne fali dlaka s glave... toliko jak.. pametan...

da...

sanjam...

sanjam otvorenih ochiju...

nailazim na nalichje.. onoga shto zelim.. o chemu sanjam...

ali uvek shvatim da to je samo nalichje...

ne drzi me suvishe chvrsto.. otrgnucu se i pobeci.. ja ne volim lance...

drzi me nezno svilenim koncem... satkanih od snova... pauchinaste niti.. a chelichnog srca...

.............................................................................................................................................................................

i ne znam gde sam...

i ne znam ko sam...

ne znam shta hocu...

i ne znam shta necu...

znam samo ono shto je bilo...

a shto je bilo.. vishe nije...

ostalo u zamagljenoj kutiji od stakla... ta hladno je...

led u meni.. led oko mene.. beskrajno ledeno polje.. belo.. i pusto.. nigde nikoga.. sama sam u sebi...

.............................................................................................................................................................................

i znam ko sam trebala biti...

i secam se da sam znala kako se to postaje...

ali sada..

neko mi je izbrisao pamcenje...

ne secam se...

moram da uchim sve izpochetka...

sve iznova...

.............................................................................................................................................................................

znam samo... da bilo mi je drago glupirati se ovde sa vama...

i glupirati se za vas...

ali moj sat je stao... kazaljke su na minus 5 do 13...

i moram ih pokrenuti...

zashto do 13?

zato shto je to baksuzan broj.. kazu...

moram se skloniti od tog broja...

moram pronaci sebe...

i uchiti stvari iznova...

znam ko sam zelela biti...

valjda josh nije kasno za to...

.........................................................................................................................................................................

Diamont Courage

17.10.2009.

.. sex by sex...:)))))

... da li postoji u ovoj zemlji neko da bezuspeshno pokusahva imati sex?..

da .. mislim osim frita naravno.. i josh pojedinih...:))))))

jednostavno nije mi se dalo...

mozda sam bila suvishe zahtevna.. shta li.. ne znam...

mozda jer me ne privlachi svako i ne mogu sa svakim...

oni koji su mi se nudili nisu mi bili zanimljivi..

kao da sam prichu vec unapred znala...

onda beskrajne priche i upoznavanja.. i nikako nishta konkrevetno...

taman dodje do tog stupnja.. i uvek neshto iskochi...

zavrshi burno uz vatru i gorenje.. slovenija;))))

i vec sam se bila oprostila od svoje sexualne karijere...

umirala sam sa starom slavom...

ali od stare slave se ne zivi...;)))))

i onda sinoc...

vec pomirivshi se sa tim da cu ostati matora usedelica...

na kojoj ce velikim slovima biti ispisano:

don't  touching...

i onda... sa takvim mislima u glavi...

podgrevala sam jucherashnju sarmu... meshajuci da ne zagori..

( ma zezam se..))))

naravno zvrjala sam online..

razmishljajuci gde se dedoshe svi oni znameniti frajeri grada beograda

shto rekoshe u mi nismo andjeli...

a da znam..

nijedan me nije sachekao

neki su se pozenili.. neki su u vezi...

ali pa ja chak ni sa tavkim nisam uspevala da imam sex...

boze moj...

jednom mi omaklo... zamalo... za zilet..

onda me nazvala njegova zena rospija jedna stavljajuci mi znak zabrane

sa istaknutim natpisom: zabranjena lovina.. vreme lovostaja:))))

ne hvala.. dragi moj.. produzi dalje.. necem komplikacije...

onda rekoh nema lazi nema prevare...

hocu jednog koji jasno i glasno kaze ozenjen sam hocu sex, zena mi ne daje..

jasno i glasno..

i da se nadjemo zbog istog reshavanja zajednichkog problema..

i nadjosmo se.. u mimoilazenju proputovanja... ali samo u mislima naravno...

kad god je trebao da padne sex njega nigde ni od korova..

stalno nemogavshi da se izvuche od dotichne...

izem ti takav sex...

ovo je sex.. ali sex u mozak...

ljudi moji, zar je danas tako teshko doci do sexa?

sad te frite razumem u potpunosti... i do skoro sam suosecala sa tobom...

ali ebiga nisi moj tip;))) nemoj svashta da ti pada na pamet;))))

elem...

i onda sinoc... upoznam lika... pricha brza i spontana...

pristadoh na susret... i rekoh sebi: lujka si nevidjena...

al zatim dodah: jednom se zivi:))))

susret... jako lepo izgleda tip... markantan oko 2m... bivshi kik-boxer

bicepsi tricepsi i sve ostalo na mestu... moj tip.. pomislih...:))))

sposoban da ispuni sva moja mashtanja...

moze:)))))

necu krevet.. necu obichna mesta.. necu zabavljanje do besveti i upoznavanja...

necu lazi pile srce dusho mazo... toga sam se bar u zivotu naslushala...

hocu jedan sex.. obichan sex... na zadnjem sedishtu moga auta...

dolazi vamo smesta!!!!...

usput sam kontala da li frajere ovakva napadna riba koja zna shta hoce

pali ili plashi?...hahhahhaha...

izgleda da ga nisam uplashila... ponos mu se nije spustio..

mmm... tako je dobar...

tako mu je dobar... bash po mojoj meri.. JUS standard...

moze.... pashe...

ahhhh... konachno....sex!!!!....

mmmmmm.... odlichan 10+...

sad nisam bash bila svesna da li sam toliko "zagorela"

ili je on stvarno bio tako dobar...

ali ako.. nema veze...

bilo je ovo jedno uspeshno veche .. u nizu bezuspeshnih i beskorisnih....

da.... konstruktivno...

danas sija sunce... mesec ce biti ponovo mlad... a meni kez od uha do uha...

sad mi je jasno shto kad nekoga ujutru rano vide nasmejanog

kazu:

jel ti ruza rano jutros procvetala?...hahhahhahhaha..

...........................................................................................................................

prim. prev.

ps. iz dnevnika raspushtene domacice

pps. hari jel si na ovo mislio da o ovome pishem?;))))))

 

 

03.10.2009.

.. zivim svaki dan kao da mi je poslednji.. jednog dana ce to i biti...

.. dragi moj najbolji prijatelju, dragi moj dnevniche

nisam ti odavno dolazila ovde..

ne da nisam imala potrebu.. nije ni razlog to da mi se nishta nije deshavalo..

niti je razlog to da nisam ni o chemu razmishljala..

vec...

jednostavno ima dana kada rechi ne izviru iz mene...

puna sam ih iznutra...

shkakljaju me.. golicaju.. nekad rezu.. nekada bole...

cheshkam se po kosi... a nemam podstanare...

osim ovih bubica... mojih bubica... lichna svojina... vaspitano nevaspitanih...

zamisli gde?.. u mojoj glavi...

....................................................................................................................................................................................

zivot pishe romane...

mi okrecemo stranice...

danas sam gledala jedan dobar film...

sitaucija me tako podsetila na mene...

riba pricha svoju prichu ( chitaj moju prichu):

..." imala sam svu perspektivu da postignem neshto,

da zivim sjajnim zivotom, zavrshim dobru shkolu,

radim dobroplaceni posao koji volim, imam divnog dechka koji me voli,

decu sa njim, sretnu porodicu... jednom rechju - savrshen zivot...

ali ga nemam...

a zashto?...

uvek sam donosila "pogreshne odluke (izbore)"...

............................................................................................................................................................................

kada bih pisala listu pogreshnih izbora...

spisak bi bio suvishe dug...

spisak razloga za kajanje...

.. kao crni vilajet:

" ako uchinish kajacesh se - ako ne uchinish kajacesh se..."

..............................................................................................................................................................................

... dan "d"...

radim u kancelariji... do nje je dechja soba...

moja mama je sa klinkama.. jer ja radim.. i uskochim po potrebi.. kad treba razreshiti neku situaciju jer mene jedino uvazavaju skroz... autoritet...

.. u jednom trenu chujem stariju devojchicu kako kaze

"seka plache..."

ostavim posao i odem da vidim shta je u pitanju.. zashto moja mala trogodishnjakinja plache..

u sobi na podu sedi moja malena, u rukama drzi album sa slikama, stranica otvorena i ona gleda sliku na kojoj smo exmuz i ja.. kada smo bili u vezi... sretni i nasmejani.. zagrljeni... malena gleda i plache.. vishe joj se krupne suze kotrljaju iz velikih okica... stala sam na tren na vratima.. tako tuzan prizor... srce mi je htelo da pukne... u trenu nisam znala shta da kazem.. shta da uradim.. mi roditelji ne znamo sve odgovore na sva pitanja.. chesto se vishe pravimo da znamo... a u sushtini suvishe smo chsto u sebi izgubljeni...

samo sam joj prishla, sela na pod pored nje i zagrlila je...

"mazo zashto plachesh? reci mami..."

" zato shto ste ti i tata bili zajedno.. i zato shto vishe nikada necesh da idesh kod njega"...rekla je moja malena...

i meni je doshlo da plachem sa njom... ali nisam.. postoje trenutci kada morash biti jak i kad nema jachine u tebi...

" mila nemoj da plachesh.. mi nismo zajedno.. ali cesh ti uvek imati mamo i tatu.. i oni ce te uvek voleti.. a mama ce uvek biti tu za tebe.. i sve ce uchiniti da imash lep zivot... i sve u zivotu.. hajde sada da obrishemo suze i da mi obecash da necesh vishe plakati..

i samo sam je zagrlila jako.. brishuci ostatke suza sa njenog malenog lica...

..............................................................................................................................................................................

komentar moje mame da sam trebala da ostanem...

da je i moj brat rekao da sam pogreshila shto sam se razvela...

na to glas moje starije cerkice:

".. nemoj mama da se vratish molim te.. ja znam kako ti je bilo.."

"kako ti znash kako je tvojoj mami bilo?.." chujem glas moje majke

" zato shto sad kada je ona otishla to shto je radio mojoj mami to sada radi meni...

nemoj mama nikada da se vratish molim te.. moj zivot bi bio unishten..." kao kroz daljinu chujem da pricha moja starija devojchica...

...........................................................................................................................................................................

kako svi znaju shta je bolje za mene?...

kako svi znaju gde sam greshila?

kako svi znaju shta treba da uradim.. a shta ne treba?...

kako svi znaju?

... samo neznam ja...:(((((((((

...............................................................................................................................................................................

loshe odluke...

pogreshni izbori....

..............................................................................................................................................................................

bojim se... da mi se da josh jedna prilika da prozivim svoj zivot

da bih ispravila svoje greshke...

bojim se da bih opet sve uchinila isto...

moje greshke su uzrochno - posledichno povezane...

da nisam uchinila neshto pogreshno ne bih nauchila neshto ispravno...

toliko dobrih stvari ne bih nauchila... toliko dobrih ljudi ne bih cenila...

da nisam dotakla dno.. bila u zemlji iza ogledala...

i josh sam tu... u zemlji iza ogledala...

josh su mi neke slike iskrivljene...

josh toliko toga ne znam...

josh toliko sebe ne poznajem...

josh toliko toga ne znam shta je ispravno a shta je pogreshno...

osim kad slusham druge dodje mi da im kazem:

".. evo vam moj zivot.. Vi bolje znate nego ja .. shta i kako...

evo vam zivite ga... ako mislite da je tako lako biti ja..."

..............................................................................................................................................................................

jedno znam:

" imam svoju decu i one imaju mene... od trena kad su nastale... do kraja mog zivota..."

boricu se za njih.. kako znam.. i kako ne znam.. nauchicu... zivot je neprekidno uchenje...

a ja sam voljna da uchim... uvek sam zelela da budem najbolja.. borila se za to...

nekada najbolja zena.. onda najbolja mama... najbolja ljubavnica... najbolja u poslu...

potom najveca budala... najveci lunitik i gubitnik... sve se zasnivalo na nekom preterivanju kod mene... zashto potreba dostici savrshenstvo?... da li tako svi osecaju?.. ili ja samo suvishe preterujem?... suvishe iscrpljujem sebe?... suvishe se dajem... suvishnim davanjem suvishe gubim sebe... od godina davanja... kad sam pokushala pronaci sebe i prepoznati... vishe nisam prepoznavala lice koje me gledalo sa druge strane ogledala... da li sam to ja?... ili je to ona koja sam zelela biti?... a ko sam zapravo ja?...

jedne noci sam se zapitala...

iz mraka me trgao strashni osecaj hladnoce... praznika kreveta.. i osecaj uzamljenika koji tone u beskrajno praznom prostoru.. nisam imala vazduha.. nisam mogla disati.. hvata me panika... tog trena sam ukapirala koliko sam uzasno sama... sama... SAMA...... i dzaba svi ti ljudi koji me okruzuju... koji prolaze pored mene... oni .. svi se krecu... a ja ostajem... zaglavljena ... u vremenu i prostoru... oni se krecu sve brze... i brze... i vrti mi se u glavi... vishe ne raspoznajem tela.. vidim samo boje.. i senke koje promichu... a ja i dalje stojim.. bojim se ako se pokrenem sudaricu se sa njima.. i zato stojim...

... tako sama... uzasan strah od samoce... zagrlila sam sebe... sopstvenim rukama... i rekla:

".. sama si... ali cesh uvek imati mene... ja cu uvek biti uz tebe.. nikad te necu napustiti...

nikada ostaviti na cedilu... nikada izneveriti... ja necu tebe... a ti nemoj svoju decu.."

.. i zachudo... na tren sam bila manje sama... jer sam na tren.. osetila da imam sebe...

na tren...

jer suvishe dugo drugima sam davala sebe... suvishe dala a premalo dobijala...

zamalo da me nestane.. da me nema...

.. moram jako mnogo da radim da sebe vratim sebi...

.. da vidim ko sam... shta sam... i gde sam...

.. da bih mogla krupnim koracima da krenem dalje.. sa mojim klincezama... u buducnost...

.. bez straha... hrabro... ma shta nam ona donosila...

.. zajedno smo jache... tri musketara...


Stariji postovi

.. ni na nebu ni na zemlji...
<< 11/2009 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930


MOJI LINKOVI

velike misli... pametnih ljudi...
AKO MISLITE DA MOŽETE, ILI MISLITE DA NE MOŽETE, U PRAVU STE . MNOGI NEUSPJEŠNI LJUDI SU ONI KOJI, U TRENUTKU KADA SU ODUSTAJALI,- NIJESU SHVATILI KOLIKO SU BILI BLIZU USPJEHU
*
"Najveći porok je površnost“. Oskar Vajld, engleski pisac
*
* Zena je njasrecnija kad pripada tjelom i duhom covjeku koga voli.

Mudar covek ne prica mnogo, jer zna da reci nisu svemocne.Mudar covek ne obecava mnogo, jer zna da dogadjaji ne zavise od njegove volje.

Naše ja nije nepromjenjivo. Svaki dan treba ga stvarati, i braniti, izvjesne osobine odbacivati, druge stvarati. M. Barres

Tamna je noc
Nebo tmurno i sumorno
Nigde zvezde ni meseca
Ja se osecam umorno
Tamna je noc
Ljudi uzivaju u nadi
Da ce sve biti bolje
Da nece crknuti od gladi
Svi cekamo
Neke malo bolje dane
Tamna je noc
Zora nikako da svane
Tamna je noc
Mi malaksali i bledi


Pitamo se
Kolko li ovaj zivot vredi
Tamna je noc
Ne vidi se prst pred okom
Zavrsicemo svi
U mraku uzasno dubokom
Tamna je noc
Sve je suvise mracno
Vodimo se ko nestali
To je, nazalost, tacno
Tamna je noc
Sve je propalo davno
Uz nesto malo ponosa
Mi izumiremo slavno

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
14243

Powered by Blogger.ba