.. ni na nebu ni na zemlji...

Dobrodošli na moj blog


31.10.2009.

.. petak je veche.. sedam u meche.. mozda ce vecheras neka da se opeche..;)))

...kad pomislih na petak

setih se odmah ove pesme aktuelne za vikend vechernje izlaske..

potaknuta na razmishljanje zbog bloga

koji je nichim izazvana a ochigledno mnogo razmishljajuci o meni i mom blogu

koji sam skoro napisala na online dnevniku

jedna meni inache simpatichna zenska osoba napisala i objavila na mom matichnom sajtu

gde sam "odrasla":)))

jutro me je dochekalo sa nekih 160 komentara vezano za moju "problematiku"

a njihova nagadjanja shta meni treba...

njihov zakljuchak je bio da meni treba dobar *****(cenzurisano;))))

razmishljala sam o tome shta je pisac time hteo da kaze...

i da li je i koliko u pravu...

rekoh sebi ne mogu to znati ... nikako da proverim .. nije mi se dalo...

shtono reko frit sexa ni od korova....

one shto bi postojala potencijalna mogucnost... oterala bih i pre nego se bilo shta desi..

vechito se pitajuci "shta nije uredu samnom"...

(mislim da ovo "shta nije uredu samnom" moram prestati da se pitam jer definitvo

ovo je jedno od onih pitanja na koje odgovor ne postoji.. postoje mogude varijante tipa:

a) mozda jesi normalna

b) mozda nisi normalna..

ali je chinjenichno stanje jedno

tu sam gde sam i iz ove koze se ne moze.. moram nauchiti da zivim sa ovom u sebi

( ovo se odnosi na moju dublerku viktoriju;))))naravno

.....................................................................................................................................................................

elem...

kako lutak s mislima kao po obichaju:)))

da se vratim na zadatu tematiku...

mozda je claire u pravu .. mozda nije...

znacu jedino ako proverim...

sa kim?  sve sam rasterala od sebe...

hmmmmm... mozda.. da, on...

drag je simpatichan dechko... dosta je uporan bio.. jako mi je teshko bilo da ga oteram od

sebe.. najuporniji.. iako sam i njega na kraju oterala...

ali hajde.. oprostice mi.. svi mi oproste ..:)))))

.............................................................................................................................................................................

doshao je pre mene...

sladak.. fin.. kulturan.. pametan jako... zanimljiv...

voli brzinu... volim je i ja.. radi jako puno i puno je postigao u zivotu iako je dosta mlad..

zna shta hoce u zivotu .. to i ostvaruje..

tip mushkarca kakve volim..

.............................................................................................................................................................................

veche provedeno u drugom gradu..

muzika.. tamnocrvene ruze koje najvishe volim.. dzentlmen...

celo veche mi je izuzetno prijalo sa njim...

kada smo se vracali promashio je skretanje ka meni..

rekoh zar veche nismo zavrshili?

osmehnuo se :

" ne, nismo.. naravno ako se slazesh.."

rekoh:

" shto da ne..."

u sebi pomislivshi: taman da proverim da li je clair-ina konstatacija bila tachna ili ne...

...........................................................................................................................................................................

shta dalje reci, rezija se zna...

glavni glumci: on i ja...

mesto deshavanja: hotelska soba

vreme deshavanja: ne znam bash tachno;)))

tok razgovora:

on: shta cesh ako se zaljubish u mene?

t: nemam nameru da se zaljubim u tebe

on: ja necu da te zenim, ali znam da te necu prevariti

t: ja ne garantujem da te necu prevariti, onda bi teorija da sam imala razlog zashto sam

upoznala prevaranta i nauchila shkolu, da bih dalje varala ljude njegovim sistemom

pala u vodu...

smeh:))))

t: a shta ako se ti zaljubish u mene?

on: onda cu te naci gde god da se pokushash sakriti..

...........................................................................................................................................................................

razrada:

t: ugasi svetlo volim u mraku...

svetlo se gasi.. kao na pozornici... spushtaju se zavese..

shta se deshavalo iza kulisa znaju samo glavni glumci...:))))

u svakom sluchaju bilo je jako dobro, prijalo je.... izuzetno...

da claire, prijalo je:))))

..........................................................................................................................................................................

ali, nije smisao zivota...

nakon svega bila sam zbunjena.. posle toliko vremena .. prvi...

osecaj zaista mi je zbunjujuci...

ne razumem se bash.. to je onaj deo o kom sam prichala koji treba da prestanem da

upraznjavam.. tj da pokusham da razumem sebe.. ionako mi ne ide...

drugi to da ni ne pokushavaju...;)))

mislim.. bezuspeshno je...

..........................................................................................................................................................................

vozili smo se kolima ka meni...

tishina.. ja prichalica nisam bila za prichu.. kada sam zbunjena cutim...

zelela sam da konachno prekinem krug u kom sam se vrtela.. prekinula sam... i to je ok..

osecaj je lep.. bilo je lepo... divno ... a shta mi onda fali?

da... znam..

postoji deo pre sexa... bio je savrshen..

pa sex... extra...

pa deo posle sexa... tu shkripi...

to je onaj deo kada shvatate gde ste i shta ste sa nekim...

da li ustanete brzo i obuchete se..

da li ostanete lezeci zagrljeni...

da li se okrenete na drugu stranu i odmah zaspite...

mogla sam imati sve shto sam zelela te vecheri od njega...

bio je charobni duh iz aladinove lampe koji mi je ispunjavao sve zelje...

mogla sam... a nisam....

iz prostog razloga jer tu tog trenutka nisam znala shta mi treba osim da zelim da idem kuci..

u kolima sam razmishljala:

prekinuti sada ili posle?...

ne znam da li cemo se videti vishe.. ili necemo.. jednostavno bilo je to veche..

bilo je lepo... zelela sam sve to...

ali buducnost?.. sa nekim... pored nekoga... ne to nisam zelela... to ne zelim...

samo zelim da postignem u zivotu sve svoje ciljeve koje sam zacrtala...

a mushkarci...

hmmmm... mushkarci...

o njima je najbolje ne razmishljati previshe..

ne uzimati ih previshe za ozbiljno...

samo kao neshto lepo kao stvar trenutka..

a buducnost...

ostavljam nekim tamo zaljubljenima...

koji ne hodaju po zemlji... vec po oblacima... i retko kad sidju medju nas obichne smrtnike...

ja biram da sam obichan smrtnik.. da ljubav ne postoji...

postoje samo glavni glumci.. vreme i mesto... radnja... ............................................................................................................................................................................

jer...

.. ljubav je samo krik pobune protiv praznog zivota...

 

28.10.2009.

.. cilj.. moj cilj...

.. probala sam sve...

... sve shto sam mislila da ce mi pomoci...

...sve da mi pomogne da prebolim to shto sam volela do bola.. a opet tako okrutno bila

prevarena zarad novca...

da.. probala sam sve...

klin se klinom izbija...

tako kazu...

zelela sam da ponovo nekoga volim...

bilo koga... kako god mi bilo... samo da zaboravim njega...

i da...

sharm mi je jacha strana..

da zavedem dok lupish dlanom o dlan..

da to mi bash ide od ruke...

ne zavodim da bih dokazivala sebi da mogu..

samo sam zelela da nekoga zavolim .. i da me neko zavoli..

da bih zaboravila... nishta drugo...

ali...

ne ide to tako...

ne ide to na silu...

bash zato shto nikoga od njih nisam volela dovoljno

chak nisam volela uopshte...

samo bih nalazila razloge za svadju...

za prekid... za razlaz...

u stvari... kad bolje razmislim.. trudila sam se logichki da koristim mozak..

da ne budem sa nekim zbog osecanja.. vec sa nekim od koga imam korist..

ko ce mi pomoci.. ne korist u bukvalnom smislu rechi..

ali mi je vishe muka i na vrh glave mi je mushkaraca koji mene iskorishcavaju

pre svega materijalno... ne mislim na sex...

tu smo isti.. koliko neko mene iskoristi za sex... toliko cu i ja njega... prosta rachunica...

elem... pricham o sexu... josh bi neko pomislio ova se rastura od istog...

a ja ni na pomolu ga nemam....

ni u dugorochnom predvidjanju...

...........................................................................................................................................................................

jedan.. drugi... treci.. peti... i tako redom...

niko nishta neznachi... nipremakome nishta ne osecam...

popijem kafu sa nekim... i tu je kraj...

svima nalazim mane...

niko nevalja...

stalno sam okruzena ljudima koji imaju ili novac ili polozaj ili moc...

ja od toga nemam nishta...

nishta od toga mi neznachi...

svi bi samnom neshto... ali ne zelim da me kupe...

nisam na prodaju...

odustajem i pre pochetka....

pre nego mi bilo ko pochne neshto znachiti...

ne znam do kada cu tako...

ali...

jednostavno vidim da...

ne mogu nikoga naci ... jer ja ne dozvoljavam nikome da mi se priblizi...

delic me upozna.. i na najmanju greshku zatvaram se u chauru...

i niko me ziv iz nje nemoze izvuci..

ne...

jer nezelim...

sad shvatam to...

chovek se zaljubljuje onda kada zeli da se zaljubi.. kad pusti ljubav da mu udje u srce...

a ja nezelim...

.............................................................................................................................................................................

jedino pozitivno u svemu ovome

je... da..

shta li je pozitivno?...

izgubila sam tok misli...

..............................................................................................................................................................................

jedan moj dragi prijatelj

malo me je digao iz ovakvih razmishljanja, a zna me jako dobro, za vecinu stvari

zna kako razmishljam i shta mi se deshavalo proteklih godina,

rekao mi je:

"... chuj, ti si dobra osoba

ti ne mozesh da neisplivash iz ovoga gde si..."

charobne rechi...

nakon ovih rechi.. tek sam videla trachak nade... trag svetla na kraju tunela...

i shvatila da sada polako dobijam viziju gde idem...

pre neki dan prichala sam sa jednim poznanikom

i on me tako u razgovoru pita:

".. a koji je tvoj cilj u zivotu?..."

zanemela sam...

nekada sam tako dobro znala shta mi je cilj...

i ka chemu idem...

sada sam kao na brodu bez kormilara...

izgubljena na puchini negde u oluji..

i ljuljam se... ljuljam... i mrak je.. i hladno je... tek poneka munja zapara nebo..

na tren ga osvetlivshi... ali... tren je suvishe kratak...

"i...?"

trgao me glas sagovornika..

".. i... nema i - rekoh...

da si me pre godinu - dve pitao shta mi je cilj

znala bih savrsheno dobro da ti odgovorim...

ali sada...

ja neznam shta mi je cilj..

niti zashto chinim to shto chinim...

svelo se da stvari radim jer moram...

na silu..

a to nisam ja..."

.........................................................................................................................................................................

poznanik mi je razjasnio pitanje koje me dugo muchilo...

".. shta to nije uredu samnom..."

znachi, nemam cilj...

moram ga pronaci...

moram shvatiti shta ja to zelim... shta hocu.. gde sam... gde zelim da budem...

da bih jednoga dana tamo i stigla...

ovako... vreme neumitno prolazi... ali uzalud...

a nisam se zato borila...

za to "uzalud"...

sve mora da ima smisao i svrhu... i razlog...

..............................................................................................................................................................................

.. samo jedna osoba mi je bila draza od ostalih.. koje sam srela na ovom svom putu

u zadnje vreme...

.. ali... nedovoljno...

.. da.. pogadjate... i nju sam oterala od sebe...

.. vidim da nisam spremna za vezu...

.. vidim da ne umem da se ponasham onako kako u vezi treba...

.. vidim da mogu jedino sama da budem...

.. ono shto mi je ta osoba i taj osecaj pomoglo da shvatim

to je shta trazim u mushkarcu.. i od mushkarca...

ceo zivot sam pristajala na kompromis.. birajuci da budem sa mushkarcima kojima ja trebam...

koji se bez mene osecaju bespomocni... sa takvima sam ostajala u vezi..

chuj, ja sam mama...

ja imam dvoje dece kojima treba da budem mama...

a ne da izigravam mamu matorim mushkarcima koji neznaju i nishta nisu sposobni sami da

urade do kraja... slabicima.. vechito sam se vezivala za slabice.. mozda je to moja podsvesna

zelja da nekom budem potrebna.. da neko nemoze bez mene.. da je ovistan o meni.. mozda

potreba da budem dominantna.. mozda jednostavno strah... strah da nisam dovoljno vredna

pravog mushkarca...

.. shvatila sam...

.. da bih sebe smatrala vrednom pravog mushkarca...

.. moram prvo shvatiti shta mi je cilj u zivotu..

onda to i ostvariti.. povratiti samopouzdanje... volju za zivotom... zivotnu radost...

..tek tada cu moci da nekoga imam pored sebe...

ne nekoga.. vec nekoga pravog...

jakog.. stabilnog... sposobnog mushkarca.. jacheg od mene.. da u njemu uvek nalazim

sigurnost i zashtitu.. dovoljno jakog da me ne drzi suvishe chvrsto... a da ja ipak nepozelim da

odem...

.. napred.. prema cilju...

19.10.2009.

.. sponzorusha... be or not to be that is the question..

.. odkada mi se izdeshavalo ovo sa prevarantom.. doshla sam na drugu prekretnicu zivota...

.. kada nekoga upoznam i pochnemo neku dublju prichu.. dodjemo do moje aktuelne tematike.. da sam prevarena i da se josh oporavljam od toga.. jer mislim da je fer da oni koji me upoznaju znaju zashto nisam bash sva u vinklu.. da bar malo imaju razumevanja za moje ispade i moju hirovitost.. jer nekad neznam da se nosim sa tim...

i shta se sad deshava?...

nailazim na drugu grupaciju mushkaraca.. koji bi rado da mi pomognu... suosecaju samnom...

shta sam sve u ponudi dobila za ovaj kratak vremenski period...

1. nudio mi je lokal i stan u njegovom gradu - protivusluga da ga chekam i budem mu tu kada sam mu potrebna.. da naravno da igramo zmurke

2.  lokal u bg-u u centru grada.. ali da provodim vishe vremena sa njim.. i sve ostalo sa njim

3. treci, ne manje drugachiji od njih.. nudio mi da otkupi moj dug a njegovi uterivachi da naplate prevarantu, a mene da vodi poshto je direktor jedne poznate firme, da me vodi na putovanja svuda po srbiji, da se stara o meni, inache ozenjen, zeleo je dugu vezu samnom, ali da mu ne remetim brak

4. ponuda bila je da ce taj cetvrti lik da ode sa njegovim uterivachima i da ga prebije i uzme novac, a da mi on uplati na rachun pokrije dugove koje imam zbog njega i da imam za troshak, da se stara o meni.. naravno zauzvrati jedemo zajedno kiki karamele....

........

i tako redom....

znam.. u ozbiljnom sam problemu.. jer zivkanja ne prestaju od onih kojima dugujem.. zbog kretena...

znam da bih reshila na ovaj nachin sve svoje probleme jednim udarcem... i stala na noge...

chak mi prijateljice kazu: zashto ne bi nashla sponzora?...

ovo se sve kosi sa mojim moralnim shvatanjima... to nisam ja...

po chemu bih bila bolja od prevaranta da postanem kao on?...

mogu da mu uzvratim udarac... isto nisko kao shto je on.. ljigavo...

mogu da stanem na noge ochas posla.. uz pomoc "zainteresovanih finansijera" spremnih na ulaganje u investiciju..

ali... ja sebe ne vidim kao "investiciju"..

ne... nisam ovako zamishljala svoj zivot...

nisam sebe videla ovde...

ko sam.. gde sam.. shta sam...

.......................................................................................................................................................................

otuda moja previranja i razmishljanja na aktuelnu tematiku...

problematiku ovoga drushtva...

bolesnog...

bolesni ljudi bolesnih umova... zele da nas povuku za sobom... zashto da ti strchish i budesh drugachiji.. umessto da se priklonish vecini...

............................................................................................................................................................................

jako me lomilo sve ovo...

tashko mi je.. bez daljnjeg...

ali.. ne zelim sebi da olakshavam na ovaj nachin...

ne zelim da me kupe.. ne zelim da se prodam...

ostajem ovakva kakva sam...

i znam...

glavom cu o zid...

neshto ce puci..

ili zid..

ili moja glava...

takav je zivot...

 

19.10.2009.

Diamont Courage

.. sedim za kompom po ko zna koji put u toku dana..

vishe nema vremena kada nisam za njim, chini mi se...

opasno ovisna o njemu...

chesto ni sama ne znam shta trazim tu gde jesam... i dosadno mi je .. i sve...

prazne priche sa praznim ljudima.. bezlichnim.. bez osecaja.. bez ichega...

kad chujem da nekom sam probudila neki osecaj chak i neznajuci kako meni ga bude zao..

pa ga odmah spustam na zemlju da ne bi patio bezveze...

jer ja ne mogu da mu pruzim ono shto zeli od mene...

i shto sam ja toliko za kompom?...

lazna iluzija... iluzija da je sve uredu - a nije...

strah da se uhvatim u koshtac sa zivotom...

strah da cu shvatiti... gde sam i shta sam.. i onda shvatiti da je to crno bez imalo belog...

strahovi... pojeshce me strahovi ako im se prepustim...

moram da se otrgnem... da im pobegnem...

..........................................................................................................................................................................

pijanstvo jednog zivota...

pijanstvo jedne dushe...

zaglupljenost...

zatupljenost...

ponekad mi smeta shto sam ovoliko oshtroumna...

vishe bih nekad volela da ne vidim stvari koje vidim.. da zazmurim na jedno oko...

da se smeshkam kao da nishta nije... tesheci se ma procice..

stak in the middle of.. something...

reciprocitet...

kad bih bila slonche dambo... suvishe malo sa suvishe velikim ushima... i znala da letim..

drugachiji od ostalih.... na kraju prihvacen..

na pochetku beshe rech...

..........................................................................................................................................................................

sivilo i ludilo...

volela bih da sam pahulja... neki kazu: " da se istopim na tvome dlanu"...

ja bih rekla: " samo da se istopim.."

.............................................................................................................................................................................

ne znam bash gde sam trenutno...

trazim sebe...

toliko kvaliteta...

sumo sumare onoga shto sam radila prethodnih godina u poslu... zadivljujuce izgleda videti koliko sam napredovala.. shta sve nauchila... mada josh mnogo imam da uchim...

ali ... po prvi put to me ne ispunjava...

a posao mi je bio sve...

nakon dece... sve...

za shta sam se borila... radila dan -  noc....

hmmmmmmmmm.....

slikam....

slike su mi jako zanimljive... i uvek bude dosta polemike.. i puno odushevljenja...

ali po prvi put... ni to me ne dotiche...

moj svet...

zatvoren izmedju chetiri zida...

zatvoren iza ochiju kada ih sklopim...

ne pushtam nikoga u njega...

ne pustam da mi se priblizi...

ne dozvoljavam greshke...

eliminishem...

kratko i brzo... bez suvishnih objashnjenja...

prekinuti... to je za mene dechja igra...

ostati... to je vec izazov...

izazov... za koji sada nisam spremna....

..............................................................................................................................................................................

ko sam .. gde sam... i shta sam...

po prvi put NEMAM POJMA... ali stvarno NEMAM POJMA....

znam shta znam... secam se kao kroz maglu shta sam zelela...

chemu sam stremila... ali odjednom... to kao da vishe nisu moje zelje... ovo kao da nisu moje misli.. moj zivot kao da nije moj zivot...

nauchila sam da budem hladna i ledena....

sasechem u korenu... sve... bez pardona...

kako je unutra.. to niko ne vidi...

............................................................................................................................................................................

melanholija....

............................................................................................................................................................................

toplota se shiri po sobi... prodire u svaki kutak i najskriveniji moje sobe... radne sobe.. kancelarije... najdraze prostorije iz koje ne izlazim... tu sam kao svoja na svome..

vrtim se na koznoj fotelji u krug... vrti mi se u glavi.. blago... promichu slike moga zivota.. smenjuju se.. isto u krug.. ceo zivot ringishpil..

zaustavim se... slike se polako zaustavljaju.. gledam kroz prozor.. sumorno tmurno nebo... plachljiva kisha sliva se iz oblaka.. kako mi prija kad neko drugi plache umesto mene...

.................................................................................................................................................................................

euforija...

..............................................................................................................................................................................

vrtim se u mestu...

sve igra u meni... igraju misli.. igra mashta... kao chigra... kao puma... gipka.. spremna na skok.. na plen... zavodim... odvodim u raj.. u mislima... igra mislima za mene je kao dechja igra... obecavati.. a ne davati nishta... uchila sam od profesionalaca.. a dobar sam uchenik.. najbolji...

ocharam.. na dan dva... vec nakon toga muka mi je od igre.. gubim interes.. volju... postajem ledena santa... ono shto u sebi i jesam... kamen... produzi dalje...

jedan drugi treci.. chetvrti .. peti.. i niko nishta ne znachi... zavedesh pa ostavish.. i chemu ta glupava igra... vishe mi nema char... ne ispunjava... ali.. morala sam nauchiti... morala sam skuziti... protivnika najbolje savladash.. kad udjesh mu u misli... kada postanesh on... prepustish se... igri... tek onda skapirash... zashto... shta .. kako.. zashto si pala na igru.. shta igra znachi.. shta dobijash.. i shta gubish... svi su dobitnici... a opet svi gube...

..............................................................................................................................................................................

jedan kao nijedan...

mogao mi je neshto znachiti.. mogao a nije...

trazim perfekciju.. nepristajem na manje.. a znam da niko nije savrshen.. nisam ni ja...

mozda jednostavno sebi nedam da mi bude stalo do nekoga...

nedozvoljavam nikome da mi se priblizi...

svakoga ko ima tu nameru zbunim... okrenem u krug.. zavrtim u sopstvenim mislima.. i kazem idi.. u suprotnom pravcu od mene...

jedno sam samo shvatila...

da mi treba neko jak... dovoljno jak ... jachi od mene...

ko ce znati da stane na put mojim igrama... da ukapira... da sam ja samo jedno veliko dete.. koje se igra.. ko zmuri sada.. a ko se krije... igrajmo se... jednu ozbiljnu neozbiljnu igru.. igrajmo se... ali celi zivot... volim da se igram... samo josh ne naidjoh na dostojnog protivnika... koji zna shta.. koji zna kako... a opet.. da me svojom figurom natkriljuje.. zashtitnichki.. mazi i pazi... da me niko ne slomi.. ne povredi.. da mi ne fali dlaka s glave... toliko jak.. pametan...

da...

sanjam...

sanjam otvorenih ochiju...

nailazim na nalichje.. onoga shto zelim.. o chemu sanjam...

ali uvek shvatim da to je samo nalichje...

ne drzi me suvishe chvrsto.. otrgnucu se i pobeci.. ja ne volim lance...

drzi me nezno svilenim koncem... satkanih od snova... pauchinaste niti.. a chelichnog srca...

.............................................................................................................................................................................

i ne znam gde sam...

i ne znam ko sam...

ne znam shta hocu...

i ne znam shta necu...

znam samo ono shto je bilo...

a shto je bilo.. vishe nije...

ostalo u zamagljenoj kutiji od stakla... ta hladno je...

led u meni.. led oko mene.. beskrajno ledeno polje.. belo.. i pusto.. nigde nikoga.. sama sam u sebi...

.............................................................................................................................................................................

i znam ko sam trebala biti...

i secam se da sam znala kako se to postaje...

ali sada..

neko mi je izbrisao pamcenje...

ne secam se...

moram da uchim sve izpochetka...

sve iznova...

.............................................................................................................................................................................

znam samo... da bilo mi je drago glupirati se ovde sa vama...

i glupirati se za vas...

ali moj sat je stao... kazaljke su na minus 5 do 13...

i moram ih pokrenuti...

zashto do 13?

zato shto je to baksuzan broj.. kazu...

moram se skloniti od tog broja...

moram pronaci sebe...

i uchiti stvari iznova...

znam ko sam zelela biti...

valjda josh nije kasno za to...

.........................................................................................................................................................................

Diamont Courage

17.10.2009.

.. sex by sex...:)))))

... da li postoji u ovoj zemlji neko da bezuspeshno pokusahva imati sex?..

da .. mislim osim frita naravno.. i josh pojedinih...:))))))

jednostavno nije mi se dalo...

mozda sam bila suvishe zahtevna.. shta li.. ne znam...

mozda jer me ne privlachi svako i ne mogu sa svakim...

oni koji su mi se nudili nisu mi bili zanimljivi..

kao da sam prichu vec unapred znala...

onda beskrajne priche i upoznavanja.. i nikako nishta konkrevetno...

taman dodje do tog stupnja.. i uvek neshto iskochi...

zavrshi burno uz vatru i gorenje.. slovenija;))))

i vec sam se bila oprostila od svoje sexualne karijere...

umirala sam sa starom slavom...

ali od stare slave se ne zivi...;)))))

i onda sinoc...

vec pomirivshi se sa tim da cu ostati matora usedelica...

na kojoj ce velikim slovima biti ispisano:

don't  touching...

i onda... sa takvim mislima u glavi...

podgrevala sam jucherashnju sarmu... meshajuci da ne zagori..

( ma zezam se..))))

naravno zvrjala sam online..

razmishljajuci gde se dedoshe svi oni znameniti frajeri grada beograda

shto rekoshe u mi nismo andjeli...

a da znam..

nijedan me nije sachekao

neki su se pozenili.. neki su u vezi...

ali pa ja chak ni sa tavkim nisam uspevala da imam sex...

boze moj...

jednom mi omaklo... zamalo... za zilet..

onda me nazvala njegova zena rospija jedna stavljajuci mi znak zabrane

sa istaknutim natpisom: zabranjena lovina.. vreme lovostaja:))))

ne hvala.. dragi moj.. produzi dalje.. necem komplikacije...

onda rekoh nema lazi nema prevare...

hocu jednog koji jasno i glasno kaze ozenjen sam hocu sex, zena mi ne daje..

jasno i glasno..

i da se nadjemo zbog istog reshavanja zajednichkog problema..

i nadjosmo se.. u mimoilazenju proputovanja... ali samo u mislima naravno...

kad god je trebao da padne sex njega nigde ni od korova..

stalno nemogavshi da se izvuche od dotichne...

izem ti takav sex...

ovo je sex.. ali sex u mozak...

ljudi moji, zar je danas tako teshko doci do sexa?

sad te frite razumem u potpunosti... i do skoro sam suosecala sa tobom...

ali ebiga nisi moj tip;))) nemoj svashta da ti pada na pamet;))))

elem...

i onda sinoc... upoznam lika... pricha brza i spontana...

pristadoh na susret... i rekoh sebi: lujka si nevidjena...

al zatim dodah: jednom se zivi:))))

susret... jako lepo izgleda tip... markantan oko 2m... bivshi kik-boxer

bicepsi tricepsi i sve ostalo na mestu... moj tip.. pomislih...:))))

sposoban da ispuni sva moja mashtanja...

moze:)))))

necu krevet.. necu obichna mesta.. necu zabavljanje do besveti i upoznavanja...

necu lazi pile srce dusho mazo... toga sam se bar u zivotu naslushala...

hocu jedan sex.. obichan sex... na zadnjem sedishtu moga auta...

dolazi vamo smesta!!!!...

usput sam kontala da li frajere ovakva napadna riba koja zna shta hoce

pali ili plashi?...hahhahhaha...

izgleda da ga nisam uplashila... ponos mu se nije spustio..

mmm... tako je dobar...

tako mu je dobar... bash po mojoj meri.. JUS standard...

moze.... pashe...

ahhhh... konachno....sex!!!!....

mmmmmm.... odlichan 10+...

sad nisam bash bila svesna da li sam toliko "zagorela"

ili je on stvarno bio tako dobar...

ali ako.. nema veze...

bilo je ovo jedno uspeshno veche .. u nizu bezuspeshnih i beskorisnih....

da.... konstruktivno...

danas sija sunce... mesec ce biti ponovo mlad... a meni kez od uha do uha...

sad mi je jasno shto kad nekoga ujutru rano vide nasmejanog

kazu:

jel ti ruza rano jutros procvetala?...hahhahhahhaha..

...........................................................................................................................

prim. prev.

ps. iz dnevnika raspushtene domacice

pps. hari jel si na ovo mislio da o ovome pishem?;))))))

 

 

03.10.2009.

.. zivim svaki dan kao da mi je poslednji.. jednog dana ce to i biti...

.. dragi moj najbolji prijatelju, dragi moj dnevniche

nisam ti odavno dolazila ovde..

ne da nisam imala potrebu.. nije ni razlog to da mi se nishta nije deshavalo..

niti je razlog to da nisam ni o chemu razmishljala..

vec...

jednostavno ima dana kada rechi ne izviru iz mene...

puna sam ih iznutra...

shkakljaju me.. golicaju.. nekad rezu.. nekada bole...

cheshkam se po kosi... a nemam podstanare...

osim ovih bubica... mojih bubica... lichna svojina... vaspitano nevaspitanih...

zamisli gde?.. u mojoj glavi...

....................................................................................................................................................................................

zivot pishe romane...

mi okrecemo stranice...

danas sam gledala jedan dobar film...

sitaucija me tako podsetila na mene...

riba pricha svoju prichu ( chitaj moju prichu):

..." imala sam svu perspektivu da postignem neshto,

da zivim sjajnim zivotom, zavrshim dobru shkolu,

radim dobroplaceni posao koji volim, imam divnog dechka koji me voli,

decu sa njim, sretnu porodicu... jednom rechju - savrshen zivot...

ali ga nemam...

a zashto?...

uvek sam donosila "pogreshne odluke (izbore)"...

............................................................................................................................................................................

kada bih pisala listu pogreshnih izbora...

spisak bi bio suvishe dug...

spisak razloga za kajanje...

.. kao crni vilajet:

" ako uchinish kajacesh se - ako ne uchinish kajacesh se..."

..............................................................................................................................................................................

... dan "d"...

radim u kancelariji... do nje je dechja soba...

moja mama je sa klinkama.. jer ja radim.. i uskochim po potrebi.. kad treba razreshiti neku situaciju jer mene jedino uvazavaju skroz... autoritet...

.. u jednom trenu chujem stariju devojchicu kako kaze

"seka plache..."

ostavim posao i odem da vidim shta je u pitanju.. zashto moja mala trogodishnjakinja plache..

u sobi na podu sedi moja malena, u rukama drzi album sa slikama, stranica otvorena i ona gleda sliku na kojoj smo exmuz i ja.. kada smo bili u vezi... sretni i nasmejani.. zagrljeni... malena gleda i plache.. vishe joj se krupne suze kotrljaju iz velikih okica... stala sam na tren na vratima.. tako tuzan prizor... srce mi je htelo da pukne... u trenu nisam znala shta da kazem.. shta da uradim.. mi roditelji ne znamo sve odgovore na sva pitanja.. chesto se vishe pravimo da znamo... a u sushtini suvishe smo chsto u sebi izgubljeni...

samo sam joj prishla, sela na pod pored nje i zagrlila je...

"mazo zashto plachesh? reci mami..."

" zato shto ste ti i tata bili zajedno.. i zato shto vishe nikada necesh da idesh kod njega"...rekla je moja malena...

i meni je doshlo da plachem sa njom... ali nisam.. postoje trenutci kada morash biti jak i kad nema jachine u tebi...

" mila nemoj da plachesh.. mi nismo zajedno.. ali cesh ti uvek imati mamo i tatu.. i oni ce te uvek voleti.. a mama ce uvek biti tu za tebe.. i sve ce uchiniti da imash lep zivot... i sve u zivotu.. hajde sada da obrishemo suze i da mi obecash da necesh vishe plakati..

i samo sam je zagrlila jako.. brishuci ostatke suza sa njenog malenog lica...

..............................................................................................................................................................................

komentar moje mame da sam trebala da ostanem...

da je i moj brat rekao da sam pogreshila shto sam se razvela...

na to glas moje starije cerkice:

".. nemoj mama da se vratish molim te.. ja znam kako ti je bilo.."

"kako ti znash kako je tvojoj mami bilo?.." chujem glas moje majke

" zato shto sad kada je ona otishla to shto je radio mojoj mami to sada radi meni...

nemoj mama nikada da se vratish molim te.. moj zivot bi bio unishten..." kao kroz daljinu chujem da pricha moja starija devojchica...

...........................................................................................................................................................................

kako svi znaju shta je bolje za mene?...

kako svi znaju gde sam greshila?

kako svi znaju shta treba da uradim.. a shta ne treba?...

kako svi znaju?

... samo neznam ja...:(((((((((

...............................................................................................................................................................................

loshe odluke...

pogreshni izbori....

..............................................................................................................................................................................

bojim se... da mi se da josh jedna prilika da prozivim svoj zivot

da bih ispravila svoje greshke...

bojim se da bih opet sve uchinila isto...

moje greshke su uzrochno - posledichno povezane...

da nisam uchinila neshto pogreshno ne bih nauchila neshto ispravno...

toliko dobrih stvari ne bih nauchila... toliko dobrih ljudi ne bih cenila...

da nisam dotakla dno.. bila u zemlji iza ogledala...

i josh sam tu... u zemlji iza ogledala...

josh su mi neke slike iskrivljene...

josh toliko toga ne znam...

josh toliko sebe ne poznajem...

josh toliko toga ne znam shta je ispravno a shta je pogreshno...

osim kad slusham druge dodje mi da im kazem:

".. evo vam moj zivot.. Vi bolje znate nego ja .. shta i kako...

evo vam zivite ga... ako mislite da je tako lako biti ja..."

..............................................................................................................................................................................

jedno znam:

" imam svoju decu i one imaju mene... od trena kad su nastale... do kraja mog zivota..."

boricu se za njih.. kako znam.. i kako ne znam.. nauchicu... zivot je neprekidno uchenje...

a ja sam voljna da uchim... uvek sam zelela da budem najbolja.. borila se za to...

nekada najbolja zena.. onda najbolja mama... najbolja ljubavnica... najbolja u poslu...

potom najveca budala... najveci lunitik i gubitnik... sve se zasnivalo na nekom preterivanju kod mene... zashto potreba dostici savrshenstvo?... da li tako svi osecaju?.. ili ja samo suvishe preterujem?... suvishe iscrpljujem sebe?... suvishe se dajem... suvishnim davanjem suvishe gubim sebe... od godina davanja... kad sam pokushala pronaci sebe i prepoznati... vishe nisam prepoznavala lice koje me gledalo sa druge strane ogledala... da li sam to ja?... ili je to ona koja sam zelela biti?... a ko sam zapravo ja?...

jedne noci sam se zapitala...

iz mraka me trgao strashni osecaj hladnoce... praznika kreveta.. i osecaj uzamljenika koji tone u beskrajno praznom prostoru.. nisam imala vazduha.. nisam mogla disati.. hvata me panika... tog trena sam ukapirala koliko sam uzasno sama... sama... SAMA...... i dzaba svi ti ljudi koji me okruzuju... koji prolaze pored mene... oni .. svi se krecu... a ja ostajem... zaglavljena ... u vremenu i prostoru... oni se krecu sve brze... i brze... i vrti mi se u glavi... vishe ne raspoznajem tela.. vidim samo boje.. i senke koje promichu... a ja i dalje stojim.. bojim se ako se pokrenem sudaricu se sa njima.. i zato stojim...

... tako sama... uzasan strah od samoce... zagrlila sam sebe... sopstvenim rukama... i rekla:

".. sama si... ali cesh uvek imati mene... ja cu uvek biti uz tebe.. nikad te necu napustiti...

nikada ostaviti na cedilu... nikada izneveriti... ja necu tebe... a ti nemoj svoju decu.."

.. i zachudo... na tren sam bila manje sama... jer sam na tren.. osetila da imam sebe...

na tren...

jer suvishe dugo drugima sam davala sebe... suvishe dala a premalo dobijala...

zamalo da me nestane.. da me nema...

.. moram jako mnogo da radim da sebe vratim sebi...

.. da vidim ko sam... shta sam... i gde sam...

.. da bih mogla krupnim koracima da krenem dalje.. sa mojim klincezama... u buducnost...

.. bez straha... hrabro... ma shta nam ona donosila...

.. zajedno smo jache... tri musketara...

.. ni na nebu ni na zemlji...
<< 10/2009 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


MOJI LINKOVI

velike misli... pametnih ljudi...
AKO MISLITE DA MOŽETE, ILI MISLITE DA NE MOŽETE, U PRAVU STE . MNOGI NEUSPJEŠNI LJUDI SU ONI KOJI, U TRENUTKU KADA SU ODUSTAJALI,- NIJESU SHVATILI KOLIKO SU BILI BLIZU USPJEHU
*
"Najveći porok je površnost“. Oskar Vajld, engleski pisac
*
* Zena je njasrecnija kad pripada tjelom i duhom covjeku koga voli.

Mudar covek ne prica mnogo, jer zna da reci nisu svemocne.Mudar covek ne obecava mnogo, jer zna da dogadjaji ne zavise od njegove volje.

Naše ja nije nepromjenjivo. Svaki dan treba ga stvarati, i braniti, izvjesne osobine odbacivati, druge stvarati. M. Barres

Tamna je noc
Nebo tmurno i sumorno
Nigde zvezde ni meseca
Ja se osecam umorno
Tamna je noc
Ljudi uzivaju u nadi
Da ce sve biti bolje
Da nece crknuti od gladi
Svi cekamo
Neke malo bolje dane
Tamna je noc
Zora nikako da svane
Tamna je noc
Mi malaksali i bledi


Pitamo se
Kolko li ovaj zivot vredi
Tamna je noc
Ne vidi se prst pred okom
Zavrsicemo svi
U mraku uzasno dubokom
Tamna je noc
Sve je suvise mracno
Vodimo se ko nestali
To je, nazalost, tacno
Tamna je noc
Sve je propalo davno
Uz nesto malo ponosa
Mi izumiremo slavno

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
14286

Powered by Blogger.ba