.. ni na nebu ni na zemlji...

Dobrodošli na moj blog


03.10.2009.

.. zivim svaki dan kao da mi je poslednji.. jednog dana ce to i biti...

.. dragi moj najbolji prijatelju, dragi moj dnevniche

nisam ti odavno dolazila ovde..

ne da nisam imala potrebu.. nije ni razlog to da mi se nishta nije deshavalo..

niti je razlog to da nisam ni o chemu razmishljala..

vec...

jednostavno ima dana kada rechi ne izviru iz mene...

puna sam ih iznutra...

shkakljaju me.. golicaju.. nekad rezu.. nekada bole...

cheshkam se po kosi... a nemam podstanare...

osim ovih bubica... mojih bubica... lichna svojina... vaspitano nevaspitanih...

zamisli gde?.. u mojoj glavi...

....................................................................................................................................................................................

zivot pishe romane...

mi okrecemo stranice...

danas sam gledala jedan dobar film...

sitaucija me tako podsetila na mene...

riba pricha svoju prichu ( chitaj moju prichu):

..." imala sam svu perspektivu da postignem neshto,

da zivim sjajnim zivotom, zavrshim dobru shkolu,

radim dobroplaceni posao koji volim, imam divnog dechka koji me voli,

decu sa njim, sretnu porodicu... jednom rechju - savrshen zivot...

ali ga nemam...

a zashto?...

uvek sam donosila "pogreshne odluke (izbore)"...

............................................................................................................................................................................

kada bih pisala listu pogreshnih izbora...

spisak bi bio suvishe dug...

spisak razloga za kajanje...

.. kao crni vilajet:

" ako uchinish kajacesh se - ako ne uchinish kajacesh se..."

..............................................................................................................................................................................

... dan "d"...

radim u kancelariji... do nje je dechja soba...

moja mama je sa klinkama.. jer ja radim.. i uskochim po potrebi.. kad treba razreshiti neku situaciju jer mene jedino uvazavaju skroz... autoritet...

.. u jednom trenu chujem stariju devojchicu kako kaze

"seka plache..."

ostavim posao i odem da vidim shta je u pitanju.. zashto moja mala trogodishnjakinja plache..

u sobi na podu sedi moja malena, u rukama drzi album sa slikama, stranica otvorena i ona gleda sliku na kojoj smo exmuz i ja.. kada smo bili u vezi... sretni i nasmejani.. zagrljeni... malena gleda i plache.. vishe joj se krupne suze kotrljaju iz velikih okica... stala sam na tren na vratima.. tako tuzan prizor... srce mi je htelo da pukne... u trenu nisam znala shta da kazem.. shta da uradim.. mi roditelji ne znamo sve odgovore na sva pitanja.. chesto se vishe pravimo da znamo... a u sushtini suvishe smo chsto u sebi izgubljeni...

samo sam joj prishla, sela na pod pored nje i zagrlila je...

"mazo zashto plachesh? reci mami..."

" zato shto ste ti i tata bili zajedno.. i zato shto vishe nikada necesh da idesh kod njega"...rekla je moja malena...

i meni je doshlo da plachem sa njom... ali nisam.. postoje trenutci kada morash biti jak i kad nema jachine u tebi...

" mila nemoj da plachesh.. mi nismo zajedno.. ali cesh ti uvek imati mamo i tatu.. i oni ce te uvek voleti.. a mama ce uvek biti tu za tebe.. i sve ce uchiniti da imash lep zivot... i sve u zivotu.. hajde sada da obrishemo suze i da mi obecash da necesh vishe plakati..

i samo sam je zagrlila jako.. brishuci ostatke suza sa njenog malenog lica...

..............................................................................................................................................................................

komentar moje mame da sam trebala da ostanem...

da je i moj brat rekao da sam pogreshila shto sam se razvela...

na to glas moje starije cerkice:

".. nemoj mama da se vratish molim te.. ja znam kako ti je bilo.."

"kako ti znash kako je tvojoj mami bilo?.." chujem glas moje majke

" zato shto sad kada je ona otishla to shto je radio mojoj mami to sada radi meni...

nemoj mama nikada da se vratish molim te.. moj zivot bi bio unishten..." kao kroz daljinu chujem da pricha moja starija devojchica...

...........................................................................................................................................................................

kako svi znaju shta je bolje za mene?...

kako svi znaju gde sam greshila?

kako svi znaju shta treba da uradim.. a shta ne treba?...

kako svi znaju?

... samo neznam ja...:(((((((((

...............................................................................................................................................................................

loshe odluke...

pogreshni izbori....

..............................................................................................................................................................................

bojim se... da mi se da josh jedna prilika da prozivim svoj zivot

da bih ispravila svoje greshke...

bojim se da bih opet sve uchinila isto...

moje greshke su uzrochno - posledichno povezane...

da nisam uchinila neshto pogreshno ne bih nauchila neshto ispravno...

toliko dobrih stvari ne bih nauchila... toliko dobrih ljudi ne bih cenila...

da nisam dotakla dno.. bila u zemlji iza ogledala...

i josh sam tu... u zemlji iza ogledala...

josh su mi neke slike iskrivljene...

josh toliko toga ne znam...

josh toliko sebe ne poznajem...

josh toliko toga ne znam shta je ispravno a shta je pogreshno...

osim kad slusham druge dodje mi da im kazem:

".. evo vam moj zivot.. Vi bolje znate nego ja .. shta i kako...

evo vam zivite ga... ako mislite da je tako lako biti ja..."

..............................................................................................................................................................................

jedno znam:

" imam svoju decu i one imaju mene... od trena kad su nastale... do kraja mog zivota..."

boricu se za njih.. kako znam.. i kako ne znam.. nauchicu... zivot je neprekidno uchenje...

a ja sam voljna da uchim... uvek sam zelela da budem najbolja.. borila se za to...

nekada najbolja zena.. onda najbolja mama... najbolja ljubavnica... najbolja u poslu...

potom najveca budala... najveci lunitik i gubitnik... sve se zasnivalo na nekom preterivanju kod mene... zashto potreba dostici savrshenstvo?... da li tako svi osecaju?.. ili ja samo suvishe preterujem?... suvishe iscrpljujem sebe?... suvishe se dajem... suvishnim davanjem suvishe gubim sebe... od godina davanja... kad sam pokushala pronaci sebe i prepoznati... vishe nisam prepoznavala lice koje me gledalo sa druge strane ogledala... da li sam to ja?... ili je to ona koja sam zelela biti?... a ko sam zapravo ja?...

jedne noci sam se zapitala...

iz mraka me trgao strashni osecaj hladnoce... praznika kreveta.. i osecaj uzamljenika koji tone u beskrajno praznom prostoru.. nisam imala vazduha.. nisam mogla disati.. hvata me panika... tog trena sam ukapirala koliko sam uzasno sama... sama... SAMA...... i dzaba svi ti ljudi koji me okruzuju... koji prolaze pored mene... oni .. svi se krecu... a ja ostajem... zaglavljena ... u vremenu i prostoru... oni se krecu sve brze... i brze... i vrti mi se u glavi... vishe ne raspoznajem tela.. vidim samo boje.. i senke koje promichu... a ja i dalje stojim.. bojim se ako se pokrenem sudaricu se sa njima.. i zato stojim...

... tako sama... uzasan strah od samoce... zagrlila sam sebe... sopstvenim rukama... i rekla:

".. sama si... ali cesh uvek imati mene... ja cu uvek biti uz tebe.. nikad te necu napustiti...

nikada ostaviti na cedilu... nikada izneveriti... ja necu tebe... a ti nemoj svoju decu.."

.. i zachudo... na tren sam bila manje sama... jer sam na tren.. osetila da imam sebe...

na tren...

jer suvishe dugo drugima sam davala sebe... suvishe dala a premalo dobijala...

zamalo da me nestane.. da me nema...

.. moram jako mnogo da radim da sebe vratim sebi...

.. da vidim ko sam... shta sam... i gde sam...

.. da bih mogla krupnim koracima da krenem dalje.. sa mojim klincezama... u buducnost...

.. bez straha... hrabro... ma shta nam ona donosila...

.. zajedno smo jache... tri musketara...

.. ni na nebu ni na zemlji...
<< 10/2009 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


MOJI LINKOVI

velike misli... pametnih ljudi...
AKO MISLITE DA MOŽETE, ILI MISLITE DA NE MOŽETE, U PRAVU STE . MNOGI NEUSPJEŠNI LJUDI SU ONI KOJI, U TRENUTKU KADA SU ODUSTAJALI,- NIJESU SHVATILI KOLIKO SU BILI BLIZU USPJEHU
*
"Najveći porok je površnost“. Oskar Vajld, engleski pisac
*
* Zena je njasrecnija kad pripada tjelom i duhom covjeku koga voli.

Mudar covek ne prica mnogo, jer zna da reci nisu svemocne.Mudar covek ne obecava mnogo, jer zna da dogadjaji ne zavise od njegove volje.

Naše ja nije nepromjenjivo. Svaki dan treba ga stvarati, i braniti, izvjesne osobine odbacivati, druge stvarati. M. Barres

Tamna je noc
Nebo tmurno i sumorno
Nigde zvezde ni meseca
Ja se osecam umorno
Tamna je noc
Ljudi uzivaju u nadi
Da ce sve biti bolje
Da nece crknuti od gladi
Svi cekamo
Neke malo bolje dane
Tamna je noc
Zora nikako da svane
Tamna je noc
Mi malaksali i bledi


Pitamo se
Kolko li ovaj zivot vredi
Tamna je noc
Ne vidi se prst pred okom
Zavrsicemo svi
U mraku uzasno dubokom
Tamna je noc
Sve je suvise mracno
Vodimo se ko nestali
To je, nazalost, tacno
Tamna je noc
Sve je propalo davno
Uz nesto malo ponosa
Mi izumiremo slavno

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
14286

Powered by Blogger.ba