.. ni na nebu ni na zemlji...

Dobrodošli na moj blog


19.10.2009.

Diamont Courage

.. sedim za kompom po ko zna koji put u toku dana..

vishe nema vremena kada nisam za njim, chini mi se...

opasno ovisna o njemu...

chesto ni sama ne znam shta trazim tu gde jesam... i dosadno mi je .. i sve...

prazne priche sa praznim ljudima.. bezlichnim.. bez osecaja.. bez ichega...

kad chujem da nekom sam probudila neki osecaj chak i neznajuci kako meni ga bude zao..

pa ga odmah spustam na zemlju da ne bi patio bezveze...

jer ja ne mogu da mu pruzim ono shto zeli od mene...

i shto sam ja toliko za kompom?...

lazna iluzija... iluzija da je sve uredu - a nije...

strah da se uhvatim u koshtac sa zivotom...

strah da cu shvatiti... gde sam i shta sam.. i onda shvatiti da je to crno bez imalo belog...

strahovi... pojeshce me strahovi ako im se prepustim...

moram da se otrgnem... da im pobegnem...

..........................................................................................................................................................................

pijanstvo jednog zivota...

pijanstvo jedne dushe...

zaglupljenost...

zatupljenost...

ponekad mi smeta shto sam ovoliko oshtroumna...

vishe bih nekad volela da ne vidim stvari koje vidim.. da zazmurim na jedno oko...

da se smeshkam kao da nishta nije... tesheci se ma procice..

stak in the middle of.. something...

reciprocitet...

kad bih bila slonche dambo... suvishe malo sa suvishe velikim ushima... i znala da letim..

drugachiji od ostalih.... na kraju prihvacen..

na pochetku beshe rech...

..........................................................................................................................................................................

sivilo i ludilo...

volela bih da sam pahulja... neki kazu: " da se istopim na tvome dlanu"...

ja bih rekla: " samo da se istopim.."

.............................................................................................................................................................................

ne znam bash gde sam trenutno...

trazim sebe...

toliko kvaliteta...

sumo sumare onoga shto sam radila prethodnih godina u poslu... zadivljujuce izgleda videti koliko sam napredovala.. shta sve nauchila... mada josh mnogo imam da uchim...

ali ... po prvi put to me ne ispunjava...

a posao mi je bio sve...

nakon dece... sve...

za shta sam se borila... radila dan -  noc....

hmmmmmmmmm.....

slikam....

slike su mi jako zanimljive... i uvek bude dosta polemike.. i puno odushevljenja...

ali po prvi put... ni to me ne dotiche...

moj svet...

zatvoren izmedju chetiri zida...

zatvoren iza ochiju kada ih sklopim...

ne pushtam nikoga u njega...

ne pustam da mi se priblizi...

ne dozvoljavam greshke...

eliminishem...

kratko i brzo... bez suvishnih objashnjenja...

prekinuti... to je za mene dechja igra...

ostati... to je vec izazov...

izazov... za koji sada nisam spremna....

..............................................................................................................................................................................

ko sam .. gde sam... i shta sam...

po prvi put NEMAM POJMA... ali stvarno NEMAM POJMA....

znam shta znam... secam se kao kroz maglu shta sam zelela...

chemu sam stremila... ali odjednom... to kao da vishe nisu moje zelje... ovo kao da nisu moje misli.. moj zivot kao da nije moj zivot...

nauchila sam da budem hladna i ledena....

sasechem u korenu... sve... bez pardona...

kako je unutra.. to niko ne vidi...

............................................................................................................................................................................

melanholija....

............................................................................................................................................................................

toplota se shiri po sobi... prodire u svaki kutak i najskriveniji moje sobe... radne sobe.. kancelarije... najdraze prostorije iz koje ne izlazim... tu sam kao svoja na svome..

vrtim se na koznoj fotelji u krug... vrti mi se u glavi.. blago... promichu slike moga zivota.. smenjuju se.. isto u krug.. ceo zivot ringishpil..

zaustavim se... slike se polako zaustavljaju.. gledam kroz prozor.. sumorno tmurno nebo... plachljiva kisha sliva se iz oblaka.. kako mi prija kad neko drugi plache umesto mene...

.................................................................................................................................................................................

euforija...

..............................................................................................................................................................................

vrtim se u mestu...

sve igra u meni... igraju misli.. igra mashta... kao chigra... kao puma... gipka.. spremna na skok.. na plen... zavodim... odvodim u raj.. u mislima... igra mislima za mene je kao dechja igra... obecavati.. a ne davati nishta... uchila sam od profesionalaca.. a dobar sam uchenik.. najbolji...

ocharam.. na dan dva... vec nakon toga muka mi je od igre.. gubim interes.. volju... postajem ledena santa... ono shto u sebi i jesam... kamen... produzi dalje...

jedan drugi treci.. chetvrti .. peti.. i niko nishta ne znachi... zavedesh pa ostavish.. i chemu ta glupava igra... vishe mi nema char... ne ispunjava... ali.. morala sam nauchiti... morala sam skuziti... protivnika najbolje savladash.. kad udjesh mu u misli... kada postanesh on... prepustish se... igri... tek onda skapirash... zashto... shta .. kako.. zashto si pala na igru.. shta igra znachi.. shta dobijash.. i shta gubish... svi su dobitnici... a opet svi gube...

..............................................................................................................................................................................

jedan kao nijedan...

mogao mi je neshto znachiti.. mogao a nije...

trazim perfekciju.. nepristajem na manje.. a znam da niko nije savrshen.. nisam ni ja...

mozda jednostavno sebi nedam da mi bude stalo do nekoga...

nedozvoljavam nikome da mi se priblizi...

svakoga ko ima tu nameru zbunim... okrenem u krug.. zavrtim u sopstvenim mislima.. i kazem idi.. u suprotnom pravcu od mene...

jedno sam samo shvatila...

da mi treba neko jak... dovoljno jak ... jachi od mene...

ko ce znati da stane na put mojim igrama... da ukapira... da sam ja samo jedno veliko dete.. koje se igra.. ko zmuri sada.. a ko se krije... igrajmo se... jednu ozbiljnu neozbiljnu igru.. igrajmo se... ali celi zivot... volim da se igram... samo josh ne naidjoh na dostojnog protivnika... koji zna shta.. koji zna kako... a opet.. da me svojom figurom natkriljuje.. zashtitnichki.. mazi i pazi... da me niko ne slomi.. ne povredi.. da mi ne fali dlaka s glave... toliko jak.. pametan...

da...

sanjam...

sanjam otvorenih ochiju...

nailazim na nalichje.. onoga shto zelim.. o chemu sanjam...

ali uvek shvatim da to je samo nalichje...

ne drzi me suvishe chvrsto.. otrgnucu se i pobeci.. ja ne volim lance...

drzi me nezno svilenim koncem... satkanih od snova... pauchinaste niti.. a chelichnog srca...

.............................................................................................................................................................................

i ne znam gde sam...

i ne znam ko sam...

ne znam shta hocu...

i ne znam shta necu...

znam samo ono shto je bilo...

a shto je bilo.. vishe nije...

ostalo u zamagljenoj kutiji od stakla... ta hladno je...

led u meni.. led oko mene.. beskrajno ledeno polje.. belo.. i pusto.. nigde nikoga.. sama sam u sebi...

.............................................................................................................................................................................

i znam ko sam trebala biti...

i secam se da sam znala kako se to postaje...

ali sada..

neko mi je izbrisao pamcenje...

ne secam se...

moram da uchim sve izpochetka...

sve iznova...

.............................................................................................................................................................................

znam samo... da bilo mi je drago glupirati se ovde sa vama...

i glupirati se za vas...

ali moj sat je stao... kazaljke su na minus 5 do 13...

i moram ih pokrenuti...

zashto do 13?

zato shto je to baksuzan broj.. kazu...

moram se skloniti od tog broja...

moram pronaci sebe...

i uchiti stvari iznova...

znam ko sam zelela biti...

valjda josh nije kasno za to...

.........................................................................................................................................................................

Diamont Courage

.. ni na nebu ni na zemlji...
<< 10/2009 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


MOJI LINKOVI

velike misli... pametnih ljudi...
AKO MISLITE DA MOŽETE, ILI MISLITE DA NE MOŽETE, U PRAVU STE . MNOGI NEUSPJEŠNI LJUDI SU ONI KOJI, U TRENUTKU KADA SU ODUSTAJALI,- NIJESU SHVATILI KOLIKO SU BILI BLIZU USPJEHU
*
"Najveći porok je površnost“. Oskar Vajld, engleski pisac
*
* Zena je njasrecnija kad pripada tjelom i duhom covjeku koga voli.

Mudar covek ne prica mnogo, jer zna da reci nisu svemocne.Mudar covek ne obecava mnogo, jer zna da dogadjaji ne zavise od njegove volje.

Naše ja nije nepromjenjivo. Svaki dan treba ga stvarati, i braniti, izvjesne osobine odbacivati, druge stvarati. M. Barres

Tamna je noc
Nebo tmurno i sumorno
Nigde zvezde ni meseca
Ja se osecam umorno
Tamna je noc
Ljudi uzivaju u nadi
Da ce sve biti bolje
Da nece crknuti od gladi
Svi cekamo
Neke malo bolje dane
Tamna je noc
Zora nikako da svane
Tamna je noc
Mi malaksali i bledi


Pitamo se
Kolko li ovaj zivot vredi
Tamna je noc
Ne vidi se prst pred okom
Zavrsicemo svi
U mraku uzasno dubokom
Tamna je noc
Sve je suvise mracno
Vodimo se ko nestali
To je, nazalost, tacno
Tamna je noc
Sve je propalo davno
Uz nesto malo ponosa
Mi izumiremo slavno

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
14286

Powered by Blogger.ba