.. probala sam sve…
… sve shto sam mislila da ce mi pomoci…
…sve da mi pomogne da prebolim to shto sam volela do bola.. a opet tako okrutno bila
prevarena zarad novca…
da.. probala sam sve…
klin se klinom izbija…
tako kazu…
zelela sam da ponovo nekoga volim…
bilo koga… kako god mi bilo… samo da zaboravim njega…
i da…
sharm mi je jacha strana..
da zavedem dok lupish dlanom o dlan..
da to mi bash ide od ruke…
ne zavodim da bih dokazivala sebi da mogu..
samo sam zelela da nekoga zavolim .. i da me neko zavoli..
da bih zaboravila… nishta drugo…
ali…
ne ide to tako…
ne ide to na silu…
bash zato shto nikoga od njih nisam volela dovoljno
chak nisam volela uopshte…
samo bih nalazila razloge za svadju…
za prekid… za razlaz…
u stvari… kad bolje razmislim.. trudila sam se logichki da koristim mozak..
da ne budem sa nekim zbog osecanja.. vec sa nekim od koga imam korist..
ko ce mi pomoci.. ne korist u bukvalnom smislu rechi..
ali mi je vishe muka i na vrh glave mi je mushkaraca koji mene iskorishcavaju
pre svega materijalno… ne mislim na sex…
tu smo isti.. koliko neko mene iskoristi za sex… toliko cu i ja njega… prosta rachunica…
elem… pricham o sexu… josh bi neko pomislio ova se rastura od istog…
a ja ni na pomolu ga nemam….
ni u dugorochnom predvidjanju…
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………
jedan.. drugi… treci.. peti… i tako redom…
niko nishta neznachi… nipremakome nishta ne osecam…
popijem kafu sa nekim… i tu je kraj…
svima nalazim mane…
niko nevalja…
stalno sam okruzena ljudima koji imaju ili novac ili polozaj ili moc…
ja od toga nemam nishta…
nishta od toga mi neznachi…
svi bi samnom neshto… ali ne zelim da me kupe…
nisam na prodaju…
odustajem i pre pochetka….
pre nego mi bilo ko pochne neshto znachiti…
ne znam do kada cu tako…
ali…
jednostavno vidim da…
ne mogu nikoga naci … jer ja ne dozvoljavam nikome da mi se priblizi…
delic me upozna.. i na najmanju greshku zatvaram se u chauru…
i niko me ziv iz nje nemoze izvuci..
ne…
jer nezelim…
sad shvatam to…
chovek se zaljubljuje onda kada zeli da se zaljubi.. kad pusti ljubav da mu udje u srce…
a ja nezelim…
………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..
jedino pozitivno u svemu ovome
je… da..
shta li je pozitivno?…
izgubila sam tok misli…
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………
jedan moj dragi prijatelj
malo me je digao iz ovakvih razmishljanja, a zna me jako dobro, za vecinu stvari
zna kako razmishljam i shta mi se deshavalo proteklih godina,
rekao mi je:
"… chuj, ti si dobra osoba
ti ne mozesh da neisplivash iz ovoga gde si…"
charobne rechi…
nakon ovih rechi.. tek sam videla trachak nade… trag svetla na kraju tunela…
i shvatila da sada polako dobijam viziju gde idem…
pre neki dan prichala sam sa jednim poznanikom
i on me tako u razgovoru pita:
".. a koji je tvoj cilj u zivotu?…"
zanemela sam…
nekada sam tako dobro znala shta mi je cilj…
i ka chemu idem…
sada sam kao na brodu bez kormilara…
izgubljena na puchini negde u oluji..
i ljuljam se… ljuljam… i mrak je.. i hladno je… tek poneka munja zapara nebo..
na tren ga osvetlivshi… ali… tren je suvishe kratak…
"i…?"
trgao me glas sagovornika..
".. i… nema i – rekoh…
da si me pre godinu – dve pitao shta mi je cilj
znala bih savrsheno dobro da ti odgovorim…
ali sada…
ja neznam shta mi je cilj..
niti zashto chinim to shto chinim…
svelo se da stvari radim jer moram…
na silu..
a to nisam ja…"
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
poznanik mi je razjasnio pitanje koje me dugo muchilo…
".. shta to nije uredu samnom…"
znachi, nemam cilj…
moram ga pronaci…
moram shvatiti shta ja to zelim… shta hocu.. gde sam… gde zelim da budem…
da bih jednoga dana tamo i stigla…
ovako… vreme neumitno prolazi… ali uzalud…
a nisam se zato borila…
za to "uzalud"…
sve mora da ima smisao i svrhu… i razlog…
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………
.. samo jedna osoba mi je bila draza od ostalih.. koje sam srela na ovom svom putu
u zadnje vreme…
.. ali… nedovoljno…
.. da.. pogadjate… i nju sam oterala od sebe…
.. vidim da nisam spremna za vezu…
.. vidim da ne umem da se ponasham onako kako u vezi treba…
.. vidim da mogu jedino sama da budem…
.. ono shto mi je ta osoba i taj osecaj pomoglo da shvatim
to je shta trazim u mushkarcu.. i od mushkarca…
ceo zivot sam pristajala na kompromis.. birajuci da budem sa mushkarcima kojima ja trebam…
koji se bez mene osecaju bespomocni… sa takvima sam ostajala u vezi..
chuj, ja sam mama…
ja imam dvoje dece kojima treba da budem mama…
a ne da izigravam mamu matorim mushkarcima koji neznaju i nishta nisu sposobni sami da
urade do kraja… slabicima.. vechito sam se vezivala za slabice.. mozda je to moja podsvesna
zelja da nekom budem potrebna.. da neko nemoze bez mene.. da je ovistan o meni.. mozda
potreba da budem dominantna.. mozda jednostavno strah… strah da nisam dovoljno vredna
pravog mushkarca…
.. shvatila sam…
.. da bih sebe smatrala vrednom pravog mushkarca…
.. moram prvo shvatiti shta mi je cilj u zivotu..
onda to i ostvariti.. povratiti samopouzdanje… volju za zivotom… zivotnu radost…
..tek tada cu moci da nekoga imam pored sebe…
ne nekoga.. vec nekoga pravog…
jakog.. stabilnog… sposobnog mushkarca.. jacheg od mene.. da u njemu uvek nalazim
sigurnost i zashtitu.. dovoljno jakog da me ne drzi suvishe chvrsto… a da ja ipak nepozelim da
odem…
.. napred.. prema cilju…
